Ево зашто нам из Европе све чешће враћају храну

Аутор: draganadpetrovic
300 посета

Безбедност хране требало би да буде једна од приоритетних ствари сваке државе. У Србији то није баш тако, па се производи из наше земље, намењени за извоз, често враћају са границе, пише Нова.рс. Где та храна, опасна по здравље, на крају заврши нико са сигурношћу не зна. Надлежни тврде да се уништава, али за то баш и нема доказа. Да се у Србији не примењује Закон о безбедности хране усклађен са стандардима ЕУ оцена је и Савета страних инвеститора.

Закон о безбедности хране који се примењује у Србији није усклађен са законима Европске уније – и вероватно се у томе крије разлог што се храна произведена у нашој држави често враћа са Хрватском, чланицом ЕУ, односно не може да се извезе, јер не испуњава стандарде који се тичу безбедности намирница.

То је закључак из Беле књиге за 2023. годину, који је извео Савет страних инвеститора.

Илустрација: На списку враћених намирница нашао се и карфиол
За месец дана враћена три контигента хране

У последњих годину дана чак 18 пута је враћена храна из Србије са границе, а у последњих месец дана три пута – враћени су кекс, карфиол и сирни намаз. Анализом је утврђено да садрже недозвољене и потенцијално опасне супстанце.

Европски систем за брзо узбуњивање у трговини храном (RASFF) објавио је да су 9. новембра на карфиолу који је произведен код нас пронађени остаци пестицида флуазифоп, који није нужно опасан, али превелика количина може да изазове проблеме централног нервног система попут поспаности, вртоглавице, губитка координације и умора, те је контигент робе уништен.

RASFF је 2. новембра објавио и да је у кексу из Србије пронађен титанијум диоскид, који се користи због белог пигмента, првенствено у козметици, производњи пластике, али и за обележавање белих линија на тениским теренима. Његову употребу у храни ЕУ је забранила почетком 2022. године, јер се сумња да може да изазове рак.

Такође, 20. октобра је у сирном намазу из Србије пронађен афлатоксин М1, за који постоји вероватноћа да је код људи канцероген, с обзиром на то да је канцерогеност доказана код животиња.

Враћање са границе, те немогућност извоза, постала је учестала појава. Само од почетка ове године, вратили су нам још и чипс, воће, поврће…

Илустрација: Нектарине су често биле на лошем гласу и враћане су границе
Од почетка године нам 18 пута вратили робу

Први пут је у јавности одјекнула вест о канцерогеним материјама, и то у чипсу, тек у августу ове године. Овај производ нисмо могли да извеземо јер је у њему пронађен висок ниво акриламида, за који се процењује да, уколико се уноси исхраном, може да повећа ризик од развоја рака.

Пре тога, од почетка године до августа, чак 10 пута су контигенти српске робе заустављени, а сваки пут установљено је да роба садржи нешто што је опасно по здравље. Враћане су нам брескве, нектарине и јабуке пуне пестицида, сточна храна пуна најтоксичнијег афлатоксина Б1, димљени лосос у којем се налазила бактерија која изазива озбиљне болести нервног система, кикирики за који није постојала сва здравствена документација неопходна за извоз у државе ЕУ, замрзнуте јагоде са превише метала кадмијума који у превеликим количинама може да има канцерогено дејство, биљни ликер због недозвољених адитива…

Такође, нисмо могли да извеземо ни краставац у којем је пронађен фунгицид, суве шљиве на којима је пронађена буђ, али ни папирне сламчице.

Илустрација: У краставцима пронађен фунгицид

Нико не контролише шта је на рафовима

Потрошачима у Србији ипак није највећа брига што неко није могао да извезе воће. Већа је брига то што није јасно ни где враћена и потенцијално опасна роба заврши, да ли се заиста уништи како тврде надлежни или се на крају нађе на рафовима домаћих маркета.

– Сасвим је логично да се потрошачи запитају какву храну једу. Код нас не постоји системска контрола, и то не само микробиолошка, већ и контрола квалитета, рецимо не проверава се да ли воћни сок, на чијој амбалажи пише да садржи 50 одсто воћа, заиста садржи толико, и то нам фали, такав наџор тржишта – каже за Нову Зоран Николић, потпредседник Националне организације за заштиту потрошача (НОПС).

Према његовим речима, често враћање хране са границе може да буде последица неусклађености закона у Србији и ЕУ.

Николић за Нову каже да не разуме због чега произвођачи не поштују прописе држава у које извозе, јер је сасвим логично да ће, ако све буде како треба, па се производи извезу, они имати зараду.

– Они знају где ће извести производе и морају да схвате да им тржиште ЕУ нуди могућност да буду конкурентни и остваре добру зараду. А да бисте то схватили, не треба вам ниједан закон. Још једна разлика у ЕУ и код нас је рок трајања замрзнутог меса, код њих је шест месеци, а код нас годину дана – каже Николић.

Он каже да је онда сасвим логично поставити питање због чега за исте производе постоје рокови трајања.

– Тако је мој савет потрошачима да пажљиво гледају земљу порекла на намирницама, поготово на месу, па да рецимо пробају да избегну куповину меса из Шпаније, којег код нас има доста, јер постоји могућност да је прошло тих шест месеци које је ЕУ прописала – саветује саговорник.

Извор:https://www.ekapija.com/news/4466182/sad-znamo-pravi-razlog-zasto-nam-iz-evrope-sve-cesce-vracaju-hranu

ФОТО: Pixabay

Srodni tekstovi

Оставите коментар