Ево где је добра зарада у пољопривреди

Аутор: Gdjakovic
538 посета

Ангус говеда

Ова раса говеда гаји се због изузетно квалитетног меса које је веома популарно у ресторанима. Има високу цену на тржишту и добру тражњу. Код нас постоји неколико фарми, једна од њих се налази на Пештеру. Ова раса позната је по томе што добро подноси планинске услове за одгој и није захтевна у погледу исхране.

Група пољопривредника из ваљевског краја боравила је недавно у радној посети Босни и Херцеговини. Ову посету Босни и Херцеговини обележила је и занимљива екскурзија на чак 1.200 м надморске висине где смо имали прилике да видимо како се гаји раса Абердин Ангус говеда на овој надморској висини.  Ради се о Задрузи Гвозно у Калиновику. „Краве већи део године проводе на испаши. Прошле године су на пример били до Богојављења односно 19 јануара на испаши. Дешава се наравно да овде падају велики снегови па буду и по 3,5 м висине снега и онда морамо да чистимо пролаз до штале. Иначе за Ангус је карактеристично да је веома отпорна раса говеда. Могу да се телеле на ливадама и по снегу„

ШИПУРАК

Улагање у шипак је улагање у будућност, јер експлоатација траје неколико деценија. Није тежак за гајење и брзо напредује. Оно што је најважније, права је ризница здравља, јер има висок садржај гвожђа и витамина, а џем од шипка је једна од најлепших успомена из детињства многих генерација. Зашто би тако нешто одузели будућим генерацијама? Кум се заинтересовао за шипурак и понудио ми да уђемо у посао.

Прихватио сам са задовољством и, након доста времена и рада, дочекали смо први род. Морам да напоменем да се нико у нашим породицама није бавио пољопривредом пре нас – прича Дарко Тодоровић.

Млати паре на шипурку, са 10 ари узме 9.000 евра

Шипурак је врло прилагодљива биљка и успева готово свугде у низијским и планинским подручијима у влажним или сушним крајевима поред река у планини. Дакле, можете је пронаћи свугде, али су често плодови које даје недовољно искоришћени и поред свих својих здравствених и нутритивних предности. Последњих година сазнање о значају шипурка се мења па се све више прилагођава комерцијалној производњи.

ЛЕКОВИТО БИЉЕ

Потражња за зачинским, ароматичним и лековитим биљем је све већа, не само у Србији, већ и шире, али производња, односно понуда, постаје све већи изазов. Суше и недостатак радне снаге само су неки од проблема са којима се суочавају они који се баве сакупљањем и гајењем ових биљака.

Потражња за лековитим биљем се увећава, али је понуда све ограниченија. Цена лековитог биља је све већа, трошкови производње и сакупљања се повећавају, увоз делује као економски све примамљивији, а понекад и једино решење. И у прошлости су се овакви трендови дешавали и имали су циклични карактер.

„Увозимо почев од белог слеза, који нам је врло интересантан, који се може гајити на територији наше земље, али потребна је велика количина радне снаге па немамо могућности да производимо. Намеће се потреба да увозимо до свих других врста које се могу лакше убирати, али за које је потребна већа количина радне снаге „ директор института Др „Јосиф Панчић“ Милан Лукић.

ПОВРТАРСТВО У ПЛАСТЕНИКУ

Произвођачи парадајза ову годину завршавају у задовољавајућем плусу, будући да је тржишна цена била добра и то, чему се повртари највише чуде, већ другу годину заредом. Према речима Дејана Годошева из Дебељаче, кад год је једна година добра, следећа буде лоша, а сад се надају да ће и трећа бити пођеднако успешна.

– Све зависи од цене тржишта, ако не увезу велике количине парадајза, онда ми можемо да профитирамо, а ако увезу, онда имамо мали добитак – појашњава Годошев.

Осим виве, сорте парадајза, ова породица из Дебељаче узгаја и салате путерице, паприке, ротквице и млади кромпир и то све у десет великих пластеника на три локације у селу, односно на укупној површини од 3.200 квадратних метара.

ОРГАНСКА МАЛИНА ИЗ ПЛАСТЕНИКА

Органска малина је најцењенија категорија овог воћа која ове године достиже цену и до 800 динара по килограму. Када се уз то још гаји у пластенику, па се берба протегне до половине новембра онда је јасно зашто се узгој овог воћа у заштићеним усовима сматра за врхунску производњу у малинарству. Екипа Агробизнис магазина посетила је Душана Гајића из села Јаловик код Владимираца који се управо на ова начин бави узгојом малина.

Малина догурала и до 800 динара (ФОТО – ВИДЕО)

Узгој малине у пластенику је нешто ново и има велике предности. Нема корова јер у међуредном простору агротекстил, малине имају оптималане услове за раст и развој, а берба траје четири до пет месеци. У ударном периоду бербе са ове површине имао 150 кг рода дневно, добар временски период то буде и до 100 кг дневно. Сада, у новембру пред крај сезоне имамо по 50 кг на два дана. Дужи период бербе омогућава нам да се лакше носимо и са недостатком радне снаге који је озбиљан проблем из године у годину – рекао је Душан.

ПРОИЗВОДЊА ЦВЕЋА

Узгајање цвећа је последњих година постао бизнис којим почиње да се бави све више људи у Србији, а као „краљица домаћих расадника“ издвојила се ружа. Ово цвеће, како кажу стручњаци, има највећи потенцијал за узгој на домаћим плантажама, али и за продају у земљи и иностранству. Произвођачи истичу да цвећарство може бити уносан посао, али напомињу да захтева и велика улагања.Портал Инфостуд преноси да су најзначајнији региони за производњу и узгој цвећа у Војводини, на граници са Мађарском, затим у околини Шапца, као и у местима у околини Љига, Трстеника и Крушевца, Сремчице и Велике Дренове.

У производњи цвећа пластеници имају важну улогу

У Привредној комори Србије (ПКС) кажу да је за почетак малог бизниса са ружама, на површини од три ара потребно минимум око 6.000 евра – 2.000 евра за саднице, док је пумпа око 4.000 евра. Рачуница је таква да у првој години буде око 15.000 цветова, који доносе приход од око 3.000 евра, а већ у другој години око 6.000 евра. Тај циклус, у којем се остварује приход од засада траје пет година.

Последњих година Божићна Звезда, чест је поклон, али како у нашој земљи нема дугу традицију гајења, углавном служи као сезонски украс. Њени цветови, који могу бити у наранџастој, крем, белој, а најчешће црвеној боји, су листови, коју су временом поцрвенели. Да ли због тога или једноставно чињенице да долази са другог континента топлије и влажније климе, ова биљка захтева мало бољу  негу. Да употпуне празничну атмосферу овако живим детаљем побринула се Цветна оаза Чоловић која ватрену биљку узгаја већ неколико година.

ЛЕШНИК

Породица Николић је на плантажама у близини Зајечара пре пет година купила своју прву парцелу и подигла први засад. Иако су прве плодове убрали тек прошле сезоне, кажу да је то добра инвестиција јер ово дрво даје и траје пуних 70 година.

Лешник је састојак код многих слаткиша

Мирјана и Крунослав су купивши тај комад земље прво хтели да саде воће а онда се предомислили што се испоставило као пун погодак. Прошла година донела им је 5 тона рода, а ова две-три више, а кажу, квалитет је одличан, забележила је својом камером зајечарска Замедиа. Надају се да ће инвестиција у овај породични бизнис тек сада почети да се враћа јер очекују да ове јесени прикупе око 8 тона.

Srodni tekstovi

Оставите коментар