Дивља шаргарепа: Коров на њиви и цењен лек у народној медицини

Аутор: draganadpetrovic
225 посета

Коровске биљке у ратарским усевима представљају једну од главних препрека за стабилан и виског принос гајених усева. Борба против корова је важан сегмент у ратарској производњи и за успешну борбу потребно је њихово познавање и начин на који наносе штету усевима. Осим што гајеној биљци одузимају простор, црпе храну и воду и земље корови су често и станишта за бројне паразите и штеточине које могу да проузрокују биљне болести усева, те угрозе њихов раст, развој и квалитет приноса. Дивља шаргарепа није чест коров на српским ораницама, јавља се спорадично и лако се уочава због ситних белих цветова скупљених у цвасти. Важно је напоменути да домаћа шаргарепа која се гаји у баштама нема никакве везе са дивљом врстом која спада у ред корова.

Расте у равничарским и планинским пределима
Дивља шаргарепа (lat. Daucus carota) је двогодишња зељаста биљка из породице штитарки. Име дивља шаргарепа потиче од веровања да је домаћа шаргарепа, коју су Холанђани донели у Енглеску током владавине краљице Елизабете, изведена из ове дивље врсте. Осим тога имају сличан карактеристичан укус и мирис, али су ботаничари доказали да је дивља шаргарепа сасвим другачија врста биљке и да никако не може бити предак домаћој која се гаји у повртњацима. Дивља шаргарепа је позната и под именима жута репа, стидак, мрквица и користи се у народној медицини, а позната је и као медоносна биљка коју воле пчеле. Расте у већим групама на запуштеним земљиштима, пољима, поред путева, насипа и на ободима шума.

Илустрација: Дивља шаргарепа расте махом у равничарским пределима/ ФОТО: Pixabay


Успева у готово свим условима од равничарских до планинских предела на надморској висини до 1.900 метара. Жилава је и отпорна на сушу, лако се размножава и може да зада главобоље ратарима уколико се запати на њивама.Стабљика је усправна, разграната, шупља и длакава, а биљка може да нарасте до 80 цм висине. Корен је вретенаст, жилав, жућкасто-беле боје и слабије развијен. Листови су двоструко до четвороструко перасто издељени,доњи на дугим петељкама док су горњи седећи. Има ситне, многобројне цветове беле боје скупљене у штит са карактеристичним тамноцрвеним цветићем у средини. Дивља шаргарепа света од јуна до септембра након чега се цваст удуби и полегне. Плодови су густо обрасли ситним бодљама
што им омогућава да се закаче за крзно животиње и тако рашире на ново станиште. Садрже бројне семенке које као свеже имају малу клијавост али лако ничу у пролеће. Једна биљка у просеку даје око 4000 семенки, а у зависности услова у којима је биљка расла може да произведе и до 10.000 семенки. Дивља шаргарепа се сматра добром медоносном биљком, а пчеле скупљају нектар и пелуд. Мед је тамножут, мало горког укуса, слабог мириса саме биљке и брзо се кристализује у крупне кристале.

Илустрација: Дивља шаргарепа се сматра добром медоносном биљком/ФОТО: Pixabay

Борба против корова
У борби против овог корова стручњаци препоручују превентивне мере како би се спречило да се запати на њиви. Један од најефикаснијих начина је дубоко орање и плодоред. Уколико се коров ипак појави врло ефикасна метода је механичко уклањање, односно чупање биљке заједно са кореном из земље, наравно под условом да се није превише размножила на парцели.Помаже и кошење уколико је то могуће у циљу спречавања осемењавања и преношења семена на друге делове њиве. Када је у питању употреба хемијских средстава користе се хербициди на бази активне материје бентазона који се показао као врло успешан у борби против једногодишњих и вишегодишњих широколисних корова. Који хербицид конкретно употребити зависи и од усева у коме се коров појавио, као и од врсте тла па је препорука да се пре било какве употребе консултују стручњаци за заштиту биља који ће одредити тачну дозу и време третирања усева против овог корова.

Илустрација: Једна биљка у просеку даје око 4000 семенки/ФОТО: Pixabay

Ипак, дивља шаргарепа има и својих добрих страна. Последњих година етерично уље ове биљке које се добија од семена, постало је изузетно популарно као препарат за негу коже, а примену има и у индустрији парфема. Изузетно је јако па је довољно свега неколико капи које се разблаже у базном уљу, а не препоручује се за употребу трудницама,дојиљама и деци. Своју лековитост дивља шаргарепа дугује обиљу витамина А, Б1, Б2, Ц, минералима као што су калцијум, бакар, манган, фосфор,органским киселинама. Користи се за лечење болести мокраћних канала посебно код појаве песка у бешици и бубрезима, помаже код тегоба са желуцем, одличан је диуретик, даје добре резултате у лечењу гихта. Поред семена у лековите сврхе се користи и корен, али само у првој години док је млад, јер после тога отврдне и постане дрвенаст. Листови дивље шаргарепе
користе се у исхрани, могу да се једу сирови у салати или кувани у чорбама и варивима.

Извор: Агробизнис магазин

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар