Држава зна ко није засејао, а пријавио се за субвенције

664

Јасно се можете уочити државно земљиште на коме постоји воћњак, виноград, систем за наводњавање као и структура земље по класама

Савремена технологија омогућава држави да контролише површине пољопривредног земљишта којима располаже и управља. Шта је све видљиво помоћу сателитских снимака и која је практична примена ових информација за „Политику” открива Бранко Лакић, директор Управе за пољопривредно земљиште.

Према његовим речима, е-аграр је у суштини база пољопривредника и када се он региструје, уношењем података о газдинству систем генерише државне парцеле које је тај пољопривредник закупио и површину која је уписана у уговору тако да треба да дода културу која је успостављена на тој парцели. Систем аутоматски елиминише врсте земљишта, односно културе на које се не примењују подстицаји. На пример пашњак се у истом тренутку изузима за субвенцију по хектару.

Штедња у домаћој валути и даље исплативија од оне у еврима

– Врло једноставно елиминишемо парцеле на којима се налази шума. У суштини видимо све што на терену није пољопривредно земљиште. До пре пет или шест година то апсолутно није могло да се на ефикасан начин провери – напомиње наш саговорник.

Применом најсавременијих географско-информационих технологија целокупан, сложан поступак управљања државним земљиштем је дигитализован. И то од почетка до краја. Дигитализација држави омогућава да једноставно и ефикасно управља овим јавним ресурсом, а грађанима и целокупној јавности низ сервиса.

– Тако свако на брз и ефикасан начин може да дође до релевантне информације за било коју од тачно 290.262 парцеле којима држава у овом тренутку непосредно управља – наглашава Лакић.

Наводи да те информације нису само алфанумеричке у смислу бројева, аналитике или статистике, већ оне садрже географске податке о положају сваке појединачне парцеле на терену, њеном облику, окружењу са фактичким стањем на сателитским подлогама различитог типа.

– На овим сателитским подлогама су најразличитији слојеви које смо омогућили, а претходно проверили тачност свих релевантних података. Укључујући податке катастра. Тако да тамо где стање у катастру евентуално не одговара стању на терену, кроз ове сервисе добијамо потпуно тачне податке. На тај начин у сарадњи са Републичким геодетским заводом исправљамо податке катастра који не одговарају ситуацији на терену – каже Лакић. Додаје да на сателитским подлогама постоје најразличитији слојеви који су приказани различитим бојама. Може се, рецимо, видети која је парцела у закупу и на који период, слободно земљиште или оно које се тренутно нуди на јавном надметању. На подлогама је означена и пољопривредна инфраструктура, где се јасно види државно земљиште на коме постоји воћњак, виноград, систем за наводњавање и слично. Постоје и информације о заштићеним подручјима, структура земљишта по класама и културама, а посебно је назначено и сувласништво тамо где је држава сувласник са приватним лицима.

Лакић напомиње да све ово за последицу има знатно повећану потражњу за државним земљиштем и знатно веће цене закупа које се постижу на дигиталним надметањима јер је корисницима сада јасније шта се нуди, и који је квалитет тих парцела.

Преко посебног сервиса на сајту Управе за пољопривредно земљиште сваки грађанин може да пошаље и анонимну, дигиталну пријаву свих незаконитости на пољопривредним парцелама. Са терена, преко мобилног телефона, може да пошаље фотографију и своју геолокацију на којој се налази и пријави рецимо земљиште које је узурпирано или се даје у подзакуп, што је забрањено. Може да пријави и дивљу депонију на пољопривредном земљишту, без обзира на то да ли је у приватном или државном власништву.

Извор:

https://www.politika.rs/scc/clanak/566902/satelit-parcela-zemljiste-tehnologija-poljoprivreda