НОВИ САД – Из године у годину производимо све мање семена ратарских култура, а као резултат тога имамо ситуацију да је сада наша пољопривреда зависна од семена из иностранства. аудио ицон
Од ратарских култура у пролећној сетви у земљиште ће прво семе шећерне репе. Агроаналитичар Чедомир Кецо потврђује нам да за целокупну површину под том културом, која се последњих година сеје на око 30.000 хектара, семе купујемо у иностранству. Ситуација није добра ни са осталим усевима.
„Тако ћемо и за ову сетву морати да увеземо или да користимо инострано семе на половини планираних сетвених површина, у случају сунцокрета 80 одсто, а шећерне репе 100 одсто“, каже Кецо.
Новосадска „Хемославија“ репроматеријалом наше пољопривреднике снабдева више од три деценије. Власник Рајко Ненадов каже да из године у годину све мање продају домаће семе.
„Раније смо слабије продавали сунцокрет, сада већ слабије продајемо и соју, а кукуруз смо пре двадесет година радили са 95 посто домаћег семена, данас са мање од 10 одсто“, објашњава Ненадов.
Владимир Миклич се семенарством бави у Институту за ратарство и повртарство. Каже да им је све скупље да произведу семе.
„Постало је заиста доста скупо производити у Србији, посебно последње две или три године. Цена је скочила као разултат рата у Украјини, пораста цене меркантиле, хемијских средстава, цене радне снаге, ђубрива, инпута… Многи неће да се баве семенском производњом“ појашњава Миклич.
Ситуацију у сектору би донекле могло да поправи то што ће држава ове године пољопривредницима субвенционисати куповину декларисаног семена. Већи део тог новца ће завршити на рачунима страних семенских компанија пошто се код нас њихово семе више продаје.
Извор: РТВ
