Пласман јабука из Србије у Русију, која је и даље наше највеће извозно тржиште, успорен је протеклог месеца. У Русији се и даље шире засади овог воћа, али је новина да се форсира домаћи садни материјал и строго мотри на увозне цене. Пред крај прошле године, како се могло недавно чути од стручњака за воћарство, у Русији је донета уредба да се субвенције добијају само на домаће саднице. Договорено је и да се увоз забрани ако цена увозних јабука буде доста нижа од домаћих. Пре ове одлуке на руско тржиште ушла је велика количина овог воћа из Кине због чега је у хладњачама крајем 2022. било до 20 одсто више јабука у односу на прошлу сезону.
– Имамо податке до краја јануара ове године. Извезли смо ово воће у 26 држава, а највећи пласман био је у државе ван Европске уније. У Руску Федерацију смо извезли од 72 до 75 одсто тих количина. Сада је извоз у Русију мало стао, али није тачно да га уопште нема како се недавно чуло у јавности. Могуће је да је активирана ова уредба која је донета у Русији – рекао је за „Политику” професор Зоран Кесеровић са Пољопривредног факултета у Новом Саду.
Истовремено, Уједињени Арапски Емирати и Саудијска Арабија избијају на високе позиције што се тиче извоза, а отвара се и индијско тржиште. Кесеровић располаже подацима да је у првих 11 месеци 2022. из Србије извезено 136.000 тона јабуке у вредности од око 100 милиона евра. У односу на исти период 2021. то је био пад за 16 одсто. У том периоду смо свеже јабуке такође највише извозили на руско тржиште али је овај удео, у односу на ранији период кад је износио 74 одсто, смањен на 69 процената.
Илустрација: Не треба занемарити ни домаће тржиште
Када је реч о ЕУ највише смо извозили у Мађарску и Румунију (али индустријску јабуку и ону друге класе) а од земаља Цефте највише у Црну Гору и Босну и Херцеговину.
Недавно је на панелу о трендовима у производњи и извозу овог воћа, било речи и о томе колико је важно усвајати нове технологије и подизати нове засаде са сортама које се траже у свету и да ли Европска унија жели наше јабуке. Стручњаци напомињу да не треба занемарити ни домаће тржиште.
– Треба подстицати потрошњу воћа, али и повећати подстицаје по хектару. Не могу бити исте субвенције за ратарске и воћарске, повртарске и виноградарске културе – сматра Кесеровић.
Према његовим речима корисно би било и стимулисање извоза по килограму продате јабуке у иностранству. Наглашава да Србија нема ниједну већу прерађивачку индустрију где би се производиле каше, концентрати, сокови… што је велики хендикеп. Наш саговорник поновио је да би преко образовних емисија, штампаних медија код потрошача требало развијати свест о значају локалних, односно домаћих производа.
– Зашто на тендерима у јавним установама наше воће не би имало предност у односу на увозно – пита професор Зоран Кесеровић.
Извор: https://www.politika.rs/scc/clanak/545654/jabuke-izvoz-rusija
ФОТО: Pixabay
