Више хектара који се обрађују, већи доприноси за пензију. Према тренутним идејама у министарству пољопривреде, ово је могуће решење вишегодишњег проблема са обрачуном пољопривредних пензија и нагомиланих дугова за доприносе који се процењују на две милијарде евра.
Предлог новог модела за решавање статуса пољопривредних пензионера очекује се да буде завршен до краја године, кажу у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде за Нову економију.Уместо уживања у плодовима свога рада и погледа на виноград, пољопривредни пензионери у Србији поред тога што имају мале пензије, недовољне за достојан живот нису спокојни јер имају и нагомилане дугове за неплаћене доприносе ПИО.
Све због дугогодишњег компликованог решења о обрачуну пензија за власнике пољопривредног добра.
Држава у сарадњи са Светском банком ради на решавању проблема у постојећем систему осигурања и нови модел који ће важити за пољопривредне пензионере очекује се до краја године, кажу у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде.
У њиховом фокусу је анализа постојећег система, стању дугова, а тражи се и решење за њихову наплату или отпис, одговарају у Министарству на питање Нове економије.
Истовремено, експерти ће осмислити нови модел пензионог система за пољопривреднике.
У овом тренутку у завршној је фази избор домаћих и међународних експерата и очекује се да ће до краја године експерти дати предлоге за решавање ових проблема.
Досадашњи и још увек важећи модел за утврђивање основице доприноса за пензијско инвалидско осигурање заснива се на једнаком износу обавеза које пољопривредници плаћају годишње, дужина периода уплата нема битан утицај на износ пензије. Једнак износ плаћали су пољопривредници који имају један хектар обрадиве површине и они који имају стотине хектара.
Због тога у пракси се до сада дешавало да је велики број пољопривредника задуживан износом који није могао да плати имајући у виду његову економску снагу, кажу у Министарству.
“Велики број пољопривредника престао је да плаћа доприносе, што је последица тог модела, а услед тога Фонду се из буџета пребацује новац за исплату пољопривредних пензија”, кажу у Министарству.
Проблем је у обрачуну јер пољопривредни пензионери уплаћују доприносе на минималну основицу, која је веома ниска па им је због тога и пензија коју примају веома ниска.
Нови модел основица сразмерна површини имања
За сада је познато да се “основна теза новог модела огледа у томе да ће основица за утврђивање доприноса бити заснована на раду, односно на дохотку који сваки пољопривредник остварује сразмерно површини пољопривредног газдинства и интензитету коришћења пољопривредних ресурса”, одговарају у Министарству.
Такође, дужина стажа, односно број година у којима се плаћају доприноси утицаће на износ пензије. На овај начин ће се створити праведнији модел за плаћање, према којем ће сваки осигураник плаћати сразмерно својој економској снази. На основу тога, пољопривредници ће остваривати парво на примање различитог износа пензије, на који ће поред висине плаћања имати утицај и дужина стажа.
Поред тога, овај модел, како кажу у Министарству за Нову економија, требало би да створи одрживо решење са аспекта прилива у ПИО Фонд и одлива по основу исплата пензија у будућности. За потребе успостављања овог модела поред одговарајуће законске и поџаконске регулативе, потребно је израдити моделе за правилно тачно и поуздано утврђивање основице.
“Решавање овог проблема је сложено имајући у виду да претежни део наших пољопривредника није у обавези да води књиговодствене евиденције у вези са пословањем својих газдинстава и оствареним резултатима у вези са њиховим пословањем. Због тога поступак решавања захтева нешто дужи период”, кажу у Министарству пољопривреде.
Минималне пензије
Према подацима ПИО фонда у августу ове године укупан број пољопривредних пензионера износио је 154.719, док је просечна пензија износила свега 12.619 динара.
Угљеша Тркуља, заступник Удружења пољопривредника Рума и уредник портала субвенције.рс каже да пољопривредни пензионери који примају пензије од 100 евра тешко живе. Најтеже је старим људима који за живота нису стекли неку имовине да је дају у закуп или ако нико не брине о њима у старости.
„Највећи проблем неусаглашености основе за обрачун ПИО доприноса је тај што уместо да се посматра економска величина пољопривредног газдинства, на пример у односу на промет који остварује, у важећем пензионом систему истим износом се задужује пољопривредник који обрађује један хектар и они који имају 100 хектара“, каже Тркуља.
Он верује да ће стручњаци тражити начин да се направи разлика у односу на висину уплата у ПИО фонд, онај ко жели да има минималну пензију уплаћивао би мање и обратно.
Нагомилани дугови за доприносе, како су пренели медији, износе око две милијарде евра.
Држава рачуна на те приходе, док су реално ненаплативи и самим тим вероватно ће бити отписани, каже он.
„Мислим да ће мали број пољопривредника одлучити да уплати део тих дуговања како би добили пољопривредни стаж. Рачуница је проста. Новац који би уплатили за дугове боље је уложити у куповину земљишта. Издавањем земљишта или производњом на том имању зарадиће готово исто као што би добијали пензију. И кад се купи земљиште, увек остаје наследницима и реална је имовина“, оцењује Тркуља.
Према његовом мишљењу, решење за пољопривредне пензионере би било да се обавезно издваја део за здравство, а да се уплате у ПИО Фонд оставе на добровољној бази. Он сматра да је посматрајући дужи временски период боље уплаћивати неке полисе осигурања или купити земљиште.
Примери у другим земљама
У истраживању „Пензијско осигурање пољопривредника“ (из 2010. године) економисте Бошка Мијатовића, наводе се различита примери решења за пензије пољопривредника у Европској унији. У више земаља пољопривредници су укључени у опште шеме пензијског осигурања заједно са осталим категоријама осигураника, а под једнаким условима, наводи се у тој студији.
У Данској постоји социјална пензија за све грађане која се финансира из буџета, па су и пољопривредници укључени у њу, објављено је у том истраживању.
„У више других земаља постоје посебно је регулисано пензијско осигурање пољопривредника. У Мађарској и Румунији самостални пољопривредници нису укључени у обавезно пензијско осигурање, већ се осигуравају добровољно. У Великој Британији су пољопривредници обухваћени обавезним осигурањем, али је омогућено да иступе из овог осигурања уколико им је приход испод одређеног износа. Ово мировање осигурања се касније не рачуна у пензијски стаж“, пише у студији Пензијско осигурање пољопривредника
У Немачкој је пензијско осигурање такође обавезно за власника и чланове његове породице. Доприноси се одређују на основу вредности имања, наводи се у том истраживању.
Извор:https://novaekonomija.rs/vesti-iz-zemlje/re%C5%A1enje-za-poljoprivredne-penzije-do-kraja-godine
