Према најновијим подацима, у зависности од послодаваца, дeшaвa se дa дневнице буду и 50 евра. Питање је да ли је тај износ довољан за решавање вишегодишњег проблема мањка сезонских радника?
Пет-шест хиљада сад звучи као велики новац, али ми заиста немамо довољно људи на тржишту. С друге стране, млади су увек ти који су заинтересовани, јер им је то џепарац. Опет то су тешки физички послови и старији људи не могу тиме да се баве дневно по 10 сати. Циљна група која се овде тражи је заиста „уска“. Трећа ствар, коју морам да напоменем, узмимо и фактор привременог пресељења због сезонског посла“, објаснио је Турински за Прву ТВ.
Глогоњски повртари у потрази за сезонцима
Док свакодневно морају на пијаце да продају доспело проврће из пластеника, повртари траже радну снагу за припрему земљишта, пренoшење расада и сетву у повртњацима
Глогоњ – Глогоњски повртари излазе из својих пластеника, заснивају нови циклус производње на отвореном и довијају се како да на њиве доведу довољно сезонских радника. Посла који треба обавити у кратком и оптималном року је много, а радне снаге мало. Ситуацију компликује запошљавање младих мештана ван села, а доброг сезонца тешко је пронаћи. Сада је почела и припрема земљишта, треба обавити сетву и пренети расад у повртњаке.
„Неће више нико да ради. Обећавају они нама, обећавамо ми њима, дајемо капару, тражимо и причамо телефоном цео дан. Те овај не може, али зна другог који би могао… Генерално мало је добрих радника. Оно што доспева у пластеницима треба продати на пијаци, а чека нас да расад пресадимо у баште на отвореном. Посао треба урадити брзо у ограниченим и оптималним роковима и тада нам треба помоћ”, каже за „Политику” повртар Дорел Топал. Он каже и да радници углавном стижу с југа и из источне Србије. Лакше их је наћи када се скупља летина него сада. С друге стране, произвођачи овде шире засаде, па је и надничара потребно више.
У међувремену, појавили су се и страни радници. Они долазе у групама и само прошле године их је око 1.000 било ангажовано у пољопривреди. Према подацима НАЛЕД-а, већина их је из Узбекистана и Индије, а да би били ангажовани, није им потребна радна дозвола, већ само евиденцијски број. Послодавци тврде да се по радним способностима не могу поредити са нашим радницима.
„Никад не реци никад, али преферирам наше раднике. Можете да се споразумете, а и наши су поузданији. Имали смо овде у селу случај да се странци једног јутра нису ни појавили на послу, само се покупили и отишли. Била је то велика група, а ми смо остали у проблему. Стојимо са послом и не знамо шта даље, а сваки дан пропуста води у ризик. Немамо сигурност да ће ти људи да одраде посао до краја.” Топал напомиње и да се газде домаћински односе према радницима и обезбеђују им добре услове, зараду, смештај и храну и обавезну пријаву на порталу Пореске управе, јединственој бази података, који функционише већ три године.
До сада је, на овај начин, према подацима НАЛЕД-а, ангажовано више од 74.000 радника, само прошле године више 34.000 људи, од тога 2.000 странаца. Процедура је једноставна, од добијања налога на порталу, до уношења неколико података о раднику, врсти и времену трајања посла. Правила су једнака за све, а независно од дневнице која не може бити мања од утврђене минималне по сату, плаћа се исти порез. Пријава гарантује и пензионо и социјално осигурање, док здравствено важи само у случају повреде на раду и професионалне болести. Слово закона даље каже да „сезонци” не могу бити ангажовани дуже од 12 сати у току радног дана и да им послодавац мора омогућити паузу од најмање 30 минута. Коначно, закон не оставља дилеме ни шта се подводи под сезонски рад, те предвиђа да радник може бити ангажован највише 120 радних дана годишње. За то време не брише се из евиденције незапослених, нити му се обуставља исплата новчане накнаде Националне службе за запошљавање, коју је остварио за време привремене незапослености. На сезонским пословима могу бити ангажовани и млађи од 18 година, али уз писмену сагласност родитеља, потврду да су здравствено способни за рад, као и да такав рад не угрожава њихово здравље, морал и образовање.
Аутор: Политика
(Олга Јанковић)
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде препоручило је потрошачима поводом ускршњих празника да купују храну искључиво у регистрованим или одобреним објектима – самопослугама, хипермаркетима,… У саопштењу се наводи да на пијацама треба куповати јаја од регистрованих произвођача, где је јасно истакнут регистарски број газдинства и датум њихове производње, а производе од млека и меса на прописаним температурама. „Апелујемо на потрошаче да храну купују на местима која су за то регистрована и храну која је прописно декларисана, односно да се понашају са `пажњом доброг купца`, али и да пријаве сваку сумњу на неправилност надлежној ветеринарској инспекцији како би могли предузети законом прописане мере и санкционисати субјекте у пословању са храном код којих се те неправилности утврде“, наводи се у саопштењу. Они истичу да ће у време празника, а услед повећаног промета хране животињског порекла, нарочито рибе, меса и јаја, ветеринарски инспектори поред редовних инспекцијских надзора спроводити и ванредне односно координисане контроле свих места на којима се продаје храна животињског порекла у свим окрузима Србије. Ове контроле се планирају и изводе у складу са анализом ризика, са посебним освртом на места на којима се у празничне дане очекује већа понуда, али и потражња, саопштено је из Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде.
Подсећа се да су ветеринарски инспектори током 2022. године извршили 4.897 редовних и ванредних инспекцијских надзора у објектима за промет на мало који стављају у промет храну животињског. Током контрола утврђено је 1.581 неусаглашености, донето 1.160 решења за отклањање неусаглашености и поднето 273 пријаве надлежним прекршајним судовима због кршења одредби Закона о безбедности хране. Ветеринарска инспекција у оквиру својих редовних активности и у складу са овлашћењима, врши стални надзор у објектима за производњу, прераду, складиштење и промет хране животињског порекла специјализованим малопродајним објектима (месаре, рибарнице, продавнице млечних производа), продавницама деликатеса, самопослугама, мегамаркетима, ресторанима, посластичарницама, киосцима брзе хране и зеленим пијацама. РТВ
Извор:
