Део вертикално – дигиталне пољопривреде је привремено угашен

Аутор: Gdjakovic
241 посета

Неке ствари се боље виде у тами. То је случај и са вертикалним фармама, на којима се узгајају усеви у затвореном простору са строго контролисаним климатским условима. Инвеститори који су протеклих година уложили милијарде долара у ову индустрију сада се масовно повлаче, јер је у енергетској кризи избило на видело да такав начин производње троши огромну количину струје и емитује више угљен диоксида него њиве на отвореном. Зато оснивачи вертикалних фарми и дојучерашњи борци за зеленију будућност селе пословање са западних тржишта у заливске земље, које имају мало сопствене хране а много нафте и гаса.

Успон британске општине Бедфорд ка „пољопривреди за 22 век“ није потрајао ни пола године, а камоли до наредног столећа. У овом граду удаљеном седамдесетак километара од Лондона, највећа европска компанија за вертикалну пољопривреду „иФарм“ отворила је прошлог јуна уз много помпе постројење за производњу поврћа у климатски контролисаним условима. Власници фабрике уверавали су присутне чланове британског парламента да је пред њима револуционарна технологија која омогућава пољопривредну производњу у складиштима начичканим ЛЕД светлима, уместо на њивама на отвореном или у пластеницима.

„иФарм“, стартап са седиштем у Хелсинкију који је побрао све могуће престижне награде за иновативно и друштвено одговорно пословање и прикупио преко 600 милиона долара улагања са тржишта ризичног капитала, обећао је британским званичницима да ће ова „фарма будућности“ производити 20 милиона биљака годишње. Уместо тога, руководство компаније је већ крајем новембра саопштило да ће отпустити око 500 радника, односно више од половине запослених јер су приморани да редукују пословање у Великој Британији, Француској и Холандији.

У огромним проблемима је и амерички стартап за вертикалну пољопривреду „АппХарвест“, који је 2021. изашао на њујоршку берзу а сада не може да покрије ни оперативне трошкове. Са ове берзе је већ излетела компанија „Калера“ која је саму себе прогласила за лидера у вертикалној пољопривреди, када се појединачна цена њених акција спустила на испод 10 центи. Нешто пре тога су отишле у стечај америчка фирма из исте индустрије „Фифтх Сеасон “, канадска „Аqуа Греенс“, холандска „ГлоwФармс“ и тако редом. Списак суноврата произвођача вертикалних фарми је подугачак.

Шта се догодило са индустријом која је проглашена за пољопривреду будућности и у којој су само током 2021. године улагања достигла 3,66 милијарди долара? Догодило се енергетска криза, која је увелико замрачила очекивања инвеститора када је изнела на светло дана до сада прикриване мане револуционарне пољопривредне технологије.

Како Агробизнис магазин сазнаје, и производња чери парадајза код Руме је угашена. Њу је сада 
заменила производња малине у саксијама која се већ двадесет дана бере. Према последњем 
извештају са кванташке пијаце цена килограма малина је 1600 до 1800 динара. То је очигледно 
била економски оправдана и логична одлука сматрају у овом часопису.

Стежу каиш и купци и улагачи
Пољопривреда која контролише животну средину подразумева узгој усева у затвореном простору, где се управља основним условима за производњу као што су наводњавање, температура, влажност и светлост. Поред већ традиционалних стакленика, индустрија обухвата и технолошки веома софистициране вертикалне фарме, које су промовисане као идеално решење за производњу хране у пренатрпаним градовима. Поборници су истицали да ове „урбане њиве“, осим што представљају извор намирница „у комшилуку“ и зато не захтевају превоз који загађује планету, упошљавају образовану радну снагу на добро плаћеним местима и за разлику од конвенционалне пољопривреде користе преко 90% мање земљишта, воде, ђубрива…

Али зато троше енормне количине енергије, што је у општој еуфорији око ове пољопривредне идиле мало ко помињао. Док се у пластеницима употребљава гас за грејање, а електрично осветљење као допуна сунчевој светлости, вертикалне фарме примарно троше струју како би обезбедиле све потребне услове за контролисани раст биљака, при чему за рад ЛЕД диода одлази и до 70% укупно потрошене енергије.

Када је кренула игранка без престанка са ценама гаса и струје, у индустрији пластеника је практично преполовљена производња. Али вертикалне фарме су се суочиле са још већим проблемима, јер према рачуници холандске истраживачке фирме „RaboResearch“ троше преко седам пута више енергије по јединици производа него традиционални стакленици. Како наводе холандски истраживачи, пре осамнаест месеци потрошња струје у вертикалним фармама у Европи је чинила четвртину оперативних трошкова, а сада је достигла половину. То озбиљно угрожава рентабилност пословања у ситуацији када истовремено пада тражња за оваквим намирницама.

Наиме, вертикална пољопривреда због начина производње има прилично сужену а скупу понуду. Већина таквих фарми узгаја зачинско биље, изданке и друго лиснато поврће за салату, које брзо расте под ЛЕД диодама и има кратак рок трајања, па зато и „врхунску“ цену. У време високе инфлације и претеће рецесије, већина потрошача купује намирнице чију цену може да истрпи кућни буџет, посебно у Европи где је понуда разноврснијих а јефтинијих пољопривредних производа огромна.

Скупи енергенти проузроковали су гашење бројних кројеката вертикалне пољопривреде 

Потрошачи нису једини који све више окрећу леђа вертикалној пољопривреди, већ каиш стежу и инвеститори. Вертикалне фарме су скупе за изградњу у поређењу са онима на отвореном, а треба им више времена да постану исплативе, што свакако није добитна комбинација у кризи која постаје све непредвидљивија.

Као пример може послужити пословање холандског стартапа „ГлоwФармс“, који је основан 2020. године и упркос пометњи коју је изазвала корона, прикупио је 799.000 долара инвестиција за почетак пословања. Али са растом цена енергије, пројектовани трошкови за струју од 0,07 евра по киловат сату нарасли су на 0,40 евра по киловат сату, па оснивачи нису успели да прикупе додатних 5,3 милиона долара за масовнију комерцијалну производњу и прошлог новембра су затворили фирму.

Плодно тло у пустињи
Судбина целе индустрије тренутно виси о концу, но још је већи проблем што се дугорочно мења перцепција о стварном потенцијалу вертикалне пољопривреде, закључују у истраживачкој кући „РабоРесеарцх“. Криза ће кад-тад проћи, али инвеститори су сада свесни да су „урбане технолошке њиве“ енергетски јако интензивне, па тиме и веома осетљиве на било какве поремећаје на тржишту електричне енергије, изузев ако власници не нађу начин да сами производе струју.

Показало се и да вертикална пољопривреда ни издалека није трансформисала производњу хране као што су то њени заговорници представљали јавности. Напротив, када се прерачуна количина утрошене енергије произилази да вертикалне фарме продукују и до 2,2 пута више емисија угљен диоксида по производу него пољопривреда на отвореном све заједно са превозом, наводе холандски истраживачи. У свету у коме се сва електрична енергија производи из обновљивих извора те емисије би биле много мање, али то није свет у коме тренутно живимо.

Стручњаци у консултантској фирми „Agritecture“, специјализованој за вертикалну пољопривреду сматрају да од овог концепта не треба одустати, јер он може да се побољша и да буде добра допуна пољопривреди на отвореном. Међутим, истичу да су штету индустрији нанели сами произвођачи, који су нереално приказивали њене потенцијале и прећуткивали слабости. С друге стране, ни инвеститори се нису показали у најбољем светлу, будући да су многи улагали у ову делатност не удубљујући се у то како она заправо функционише.

Но, изгледа да су оснивачи вертикалних фарми нашли плодније инвеститорско тло – у пустињи. Све више фирми из ове индустрије сели пословање у заливске земље, које око 85% потребне хране увозе а истовремено имају стабилан прилив електричне енергије захваљујући огромним резервама нафте и гаса. То потврђују и планови поменутог финског стартапа „иФарм“, чији оснивачи су изјавили да се концентришу управо на ове земље, „јер ћемо тамо имати јаче везе са продавцима и веће шансе да остваримо зараду“.

Фирма је већ отворила своју „фабрику будућности“ у Дубаију, одакле снабдева локалне продавнице и авио компанију „Емиратес“ и која је скоро три пута већа од оне у британском граду Бедфорду. Дојучерашњим „зеленим“ револуционарима очигледно не смета што ће њихова зарада убудуће мирисати на нафту.

Аутор: Зорица Жарковић, Бизнис & финансије 206, фебруар 2023.

Извор:

Prizemljenje vertikalne poljoprivrede zbog energetske krize

Srodni tekstovi

Оставите коментар