Да ли ће пшеница поскупети до жетве?

Аутор: Gdjakovic
501 посета

Истиче рок за продужење договора о украјинском житу – да ли би блокада споразума подигла цену српских житарица

Да ли је важније изоловати Русију или обезбедити храну за део света који је нема довољно – одговор ће стићи најкасније крајем недеље када истиче рок за продужење Споразума о житу. Због повећаног прилива јефтиног украјинског жита, пет земаља у Европи привремено је забранило увоз како би заштитило своје пољопривреднике. И на српском тржишту су пале цене житарица. Међутим, и ако споразум не буде продужен, упућени кажу да ће се Србија тешко вратити на тржишта која су преузели велики извозници.

Споразум који истиче 18. маја мора бити обновљен – за сада, то је став само Уједињених нација. Истичу да ће без договора бити тешко да се обезбеди храна за одређене регионе, а камоли за цео свет.

„То ме јако брине, а требало би и све остале. Позивам сваког светског лидера да помогне да се споразум обнови и оконча сукоб. Чак и да рат одмах престане, требаће године да се украјинска поља очисте од мина“, упозорава Синди Мекејн, шеф светског програма за храну УН.

Руси одговарају да помака нема, нити ће га бити ако њима Запад не дозволи извоз ђубрива и увоз механизације, и врати их у СВИФТ систем.

„Нема нових информација. Да би се договор постигао потребно је да друга страна испуни обећања која нам је дала“, каже портпарол Кремља Дмитриј Песков.

Шта чека Србију ако се не продужи Споразум о житу

Док се двоје свађају, трећи користи. Да ли би цена српских житарица била боља ако Украјина и Русија не продуже договор – једначина је са много непознатих.

Упућени кажу да се не треба много надати, јер велики се увек снађу.

Путеви за извоз и мимо Црног мора постоје. Дужи и скупљи. Али роба ће стизати на тржишта која смо ми у међувремену изгубили.

Професор Пољопривредног факултета Зоран Рајић не очекује никакве промене што се тиче земаља у окружењу.

„Цена наше пшенице и осталих житарица и украјинске је приближна. Тако да се њима не исплати да потежу за увозом пшенице из Украјине“, каже Рајић.

Што се тиче великих тржишта, Рајић сматра да смо ту трку губимо са великим играчима, Украјином и Русијом.

„Трговачки лобији користе ситуацију“

Деведесет одсто српског жита купује неколико мултинационалних компанија, чији су силоси у Украјини. За повратак на тржиште Африке добро би било да се нађе најбржи пут, преко Бара и без посредника.

Економиста Љубодраг Савић напомиње да српска пољопривреда трпи последице светске ситуације.

„Зависи од енергената, од вештачких ђубрива које немамо, дакле све је то негде у далеком свету“, објашњава Савић.

Жарко Галетин са Продуктне берзе у Новом Саду указује да поједини, пре свега трговачки лобији, користе ту ситуацију.

„У великој мери имамо тај моменат злоупотребе ситуације на украјинском ратишту, да се подижу цене и оних производа за које дефинитивно нема потребе“, истиче Галетин.

Пољопривредници и откупљивачи опречно о откупној цени

У удружењу „Жита Србије“ кажу да на откупну цену српске пшенице највише утичу вишкови.

Процењују да ћемо у нову сезону ући са најмање милион тона непродате робе.

С друге стране, пољопривредници кажу да пшенице на залихама нема и да је то изговор откупљивача који им нуде свега 19 динара за пшеницу овогодишњег рода.

Припремила Марија Миладиновић Лисов

https://www.rts.rs/vesti/ekonomija/5191010/istice-rok-za-produzenje-dogovora-o-ukrajinskom-zitu–da-li-bi-blokada-sporazuma-podigla-cenu-srpskih-zitarica.html

Srodni tekstovi

Оставите коментар