Србија је у последњих већ пар деценија била лидер у производњи малина. Због некада, поносних година, и неприкосновеног трона малина је са разлогом прозвана црвено злато. Прошле године и цена је позлатила, али су зато пређашње уништиле производњу. Чињеница је да ни произвођачи немају одговор на промењиве климатске услове, нове болести и штеточине. Због многобројних проблема струка је све присутнија на нашим плантажама. Прошлогодишња цена је надоместила губитке, али није решила стање црвеног злата. Тим поводом недавно је на малињаку у Жичи одржано предавање -радионица за педесетак малинара са подручја Краљева, Ивањице, Ариља, Рашке и Студенице. За питања намењена науци одговоре су давали стручњаци Института за воћарство у Чачку.
У структури извоза пољопривредних производа малина представља наш значајни извозни производ. Међутим, малинари се годинама суочавају са проблемом смањених приноса. Како би помогли произвођачима, стручњаци из Института за воћарство у Чачку, одржали су радионицу на малињаку у Жичи у циљу едукације и изналажења решења. Циљ да се предлогом агротехничких мера које се примењују поспеши кондиционо и здравствено стање малињака, да се повећа принос и квалитет плода, и да се на тај начин унапреди производња малине.
„Воћарство Србије посебно последњих година има велику потребу за струком и науком. Некако су се Институти последњих година повлачили пред бројним проблемима. Били су да тако кажемо успавани пред бројним проблемима са којима су се наши пољопривредни произвођачи сусретали у својим засадима у свакодневном раду у тој својој производњи. Они су нажалост често те проблеме самостално решавали некада и на сопствену штету. Ми покушавамо, као и остале колеге из других Института, да се приближимо произвођачима, и да у једној живој комуникацији, као што је то данас случај овде установимо који су то проблем и да заједнички дођемо до адекватних решења. На тај начин они ће унапредити производњу, побољшати квалитет и принос, и самим тим имати економску исплативост у својим засадима “, истако је др Дарко Јевремовић, директор Института за воћарство у Чачку.
Струка наводи да грешака има у свим сегментима производње. Од неконтролисане и најчешће прекомерне употребе минералних и фолијарних хранива, недостатка и погрешне примене органских ђубрива, приликом примене пестицида и хербицида, одабирања неадекватних родних изданака, уклањања прве серије младих изданака. Ситуација у нашим малињацима није обећавајућа, што је последица дешавања у претходним годинама. Пре свега незадовољства произвођача због откупне цене, али и свеукупне ситуације у малинарству. Зато и поред повећаног интересовања произвођача за улагање у засаде сматра да ни ове године не можемо очекивати стабилизацију приноса у главним малинарским подручјима.
,,Томе у прилог иду и прилично неповољни временски услови. Неуобичајено топло време изазвало је кретање вегетације у малињацима. Имамо повећано присуство и интензитет појаве појединих болести и штеточина са којима се наши произвођачи не боре баш успешно. Након релативно топлог марта имали смо априлско захлађење. У неким подручјима на вишим надморским висинама вегетација је тек кренула, добро је да мраз није потрајао дуже “наводи др Лепосавић.
Ипак Лепосавић додаје да је разлог због којег у великом броју произодних засада не долази до буђења пупољака, листања и раста плодоносних младара комплексније природе и да су ниске температуре само погоршале стање у нашим малињацима. Највећи утицај на свеукупно лошу ситуацију имају дугогодишња погрешна агро и помотехника коју примењују наши произвођачи али и велико присуство, пре свега болести и штеточина у засадима малине. Највећа грешка коју произвођачи чине је нега и одабир надземних прираста на којима малина доноси род па су тако у 99% родних засада надземни прирасти формирани из старог дела подземног или надземног дела стабла, односно патрљка а сама чињеница да ти прирасти немају сопствени коренов систем у огромној мери утиче и на њихову родност.
„Нестручним одсецањем изрођених надземних прираста стимулише се формирање оваквих прирастака због чега се произвођачи сусрећу са проблемом да им нови изданци не израстају из земље, односно из здравих пупољака кореновог система па се велики број засада убрзо по садњи уводи у стање физиолошке заморености и на тај начин им се смањује принос и животни век. Проблеми који су такође везани за лошу агротехнику погрешна и често прекомерна употреба минералних хранива и неадекватна заштита малињака после бербе. Битан чиниоц успешне производње малине представља и правилна припрема изданака за зиму, а томе се код нас посвећује веома мала пажња и због тога су изданци и пупољци на њима осетљивији на негативно дејство патогена и еколошких чинилаца током зиме и раног пролећа. То је нарочито изражено у овој вегетацији када смо имали топао фебруар и хладан март и април. То су ситуације које изузетно погодују развоју обољења бактеријског порекла и зато се заштити изданака пред зиму и смањењу инфективног потенцијала бактерија и гљивица мора посветити максимална пажња “каже др Лепосавић.
Да би унапредили производњу малинарима је сугерисана препорука да сваке друге године обавезно ураде хемијске анализе земљишта, спроводе калцизацију, у земљиште уносе органска ђубрива, прихрану обављају у складу са кондиционим стањем и стварним потребама биљака, врше контролу формирања надземног прираста, контролишу присуство болести и штеточина …
„Постоји и проблем такозваног зимског прскања, које, као такво не постгоји! Принос пада и произвођачи нису упућени у све технолошке операције. И онда уместо да са породичних имања од 10 ари уберу 1.500 до 2.000 килограма, прошле године су брали 300 – 400, у најбољем случају 700 до 800 килограма. Цена је била пристојна, али никаква висока цена не може надокнадити тај губитак приноса “наставља др Александар Лепосавић.
Проблеми су низани и због лошег садног материјала, али ниске цене која је умањила агротехнику. Готово да се не памти година када малињаке није оштетио касни мраз, или град пред бербу. Оно што је видно, а што и сами произвођачи истичу јесте да ће рода ове године бити за трећину мање, а да се због ситуације на светском тржишту цена неће знати до самог почетка бербе. Овог тренутка једина познаница јесу знатно већа ценовна улагања.
,,Из године у годину приноси се драстично смањују, на шта су утицали временски услови, временске непогоде и велике суше. Изданци су остали мали, ластари без пупољака аи многи су малињаци страдли од снега. Произвођач жели да то буде најбоље, да буде урађено, али је производња неизвесна првенствено из ових разлога које сам навео. Други разлог су цене које нам нису увек ишле на руку и ја сам убеђен да ни ове године до кампање брања ће бити све неизвесно и по питању рода и по питање цене. Улагања су све већа, цене су као што знате горива, ђубрива и хемије отишле превисоко за наш степен улагања у нашу производњу. Нисмо одустали још увек и ако смо ушли у неке године, видећемо како ће бити до краја бербе. Цена коју промовишу појединци мислим да није могућа, мада смо навикли на свакава дешавања кад је малина у питању “каже Раденко Марић, малинар из Ивањице.
“Нас у Студеници готово да не маши ни мраз, ни град. Ево ових дана поново завејало. Ми имамо мало нешто под малином 15 –так ари, колико можемо сами да урадимо, што би рекли за своје потребе. Чисто да се допуни буџет. Ове године све је поскупело, много отишло све, да се уложи мора. Другачије неће да роди! Помињу свакаку цену, вљало би да је велика, мада не верујем да ће неко да нам је плати 600 и више динара. Нек малина остане наг рани, све друго ћемо лако. Ови савети нам значе, да нам људи од струке укажу шта ваља а шта не ваља. “додаје његов колега Драган Ромчевић малинар из Студенице.
На малињаку домаћина у Жичи органска полка за сада изгледа добро, све је урађено по ПС-у али је тешко калкулисати очекивањима јер до бербе може бити још изненађења. Милан и Јелица Новаковић имају органску производњу којом су овладали одлично и са око 3 хектара умеју да уберу рекорде. Мада кише током бербе умеју да покваре сваку рачуницу.
,, Ми малинари волимо тако да се окупимо више пута током године, разменимо искуство, знање, проблеме и решења. Неповољни временски услови пре свега суша довели су до тога да млади изданци нису одрасли довољно што у старту ове године утиче на кондицију самих малињака. Циљ свега је да се укаже на неке основне технолошке операције односно на неке грешке које и не коштају пуно и не траже пуно додатне радне снаге. Све је ове године поскупело, тако то иде, али оно што је најбезболније и добро што је поскупела и радна снага па макар да неко сигурно заради ове године. Било је проблема и са набавком минералних ђубрива како смо имали информације са терена. Ми смо за нашу плантажу још јесенас обезбедили неопходне количине, тако да смо спремни ушли у сезону и наставак радова који нас очекује. Више немамо ни нормална годишња доба, фебруар је топао, ево сад април хладно време, снег, минус што сигурно утиче на нежељен ток код одређеног сортимента. Ми радимо производњу полке тако да нам је бар са те стране олакшавајуће, мада у време бербе, која траје знатно дуже од виламета уобичајено имамо кишни период који нам умањи род. Цену заиста не бих да коментаришем! каже Новаковић
Укупне површине под малином у Србији су шаролике сходно приказу институције али је производња опадала што се доводи у везу са свим пређашње поменутим проблемима. Малину још зову, црвеним златом“ Србије јер је наша земља један од највећих произвођача малине на свету. Најбољи квалитет наше малине је резултат комбинације идеалних климатских услова, квалитетног земљишта и производне технологије. Интересовање на светско пијаци је опет велико па поједини, дали себи слободу најаву да ће за овогодишњи род плаћати 600 до 800 динара. Истовремено има откупљивача који, због раније потписаних неповољних уговора, малину продају по нижим ценама од оне по којој смрзнуту малину плаћају малим хладњачама у Србији.
,, То је данак непознавања кретања и стања на светском тржишту. Они су у прилично неповољној ситуацији. Многи сматрају да ће ово бити крај оних који су ценовно и квалитативно нашу малину водили у погрешном правцу. Откупљивачи су куповали све, и добро и лоше. Тако су уништавали оно по чему смо се издвајали на светској тржници. А то је квалитет, наводи Лепосавић и додаје да због промене потрошачких навика у време пандемије купци сада имају посебне захтеве. Оно што свакако није добро најављивати такву цену, неосновано је!
,, Иступање појединаца у јавности и то лицитирање са ценом је потпуно погрешан приступ и у великој мери поготову у овој години, ствара лошу поруку и амбијент код наших купаца. Тачно је да су они бољих платежних могућности, али не треба запоставити чињеницу да купци и поред тога што имамо најкалитетнију малину по свим параметрима, а они знају каква је наша малина, нису спремни да плате увек цену, јер су врло осетљиви када су финасије у питању “наставља наш реномирани стручњак по питању малине.
Према његовим речима, због најаве добре цене повећано је интересовање за заснивање нових засада у нашој земљи. Проблем је то што Србија већ дуго има проблема због недовољних количина квалитетног садног материјала. Зато се више од 90 одсто нових засада заснива садницама из родних засада које су углавном заражене различитим вирусима и болестима кореновог система.
,, Дешава се да чак и регистровани увозници и произвођачи посежу за недозвољеном трговином. Односно, додатне количине садница обезбеђују из родних и неконтролисаних засада. Купци се потом у кратком времену суоче са сушењем засада, смањеним и неквалитетним приносом. Потребна је ригорознија инспекцијска контрола продаваца садног материјала. То је свакако један од начина да се коначно предупреди ситуација у којој се у Србији повећавају производне површине а принос не расте пропорционално са тим или се чак и смањује “сматра Лепосавић.
Драстичан пад производње у Чилеу, последњих година, изазвао је јагму за овим воћем, што је довело до поскупљења и у Србији. Због лоших временских услова и драстичног пада приноса малине у Чилеу за овим воћем тренутно влада велика потражња у свету. То је довело до раста откупних цена за око 30 одсто на свим тржиштима, па тако и у Србији. Чиле је, уз Србију, последњих деценија међу највећим произвођачима и извозницима малина у свету, па се несташица одражава на поскупљење. Ако се тај тренд настави, незваничне су процене да би ова и наредна сезона могла да буде профитабилнија и за домаће произвођаче.
Просечан принос малина код нас износи око седам тона по хектару што је за 6% више у односу на остварени европски учинак. У сезонску производњу и прераду малине укључено је са сезонским радницима висе од 200.000 становника Србије. Србија је дуго била први произвођач у свету када је осамдесетих година прошлог века производила 116.000 тона малине годишње, међутим последњих година те бројке су драстично мање.
Највећи светски потрошачи малине су Немачка и Француска. 10 килограма малине по глави становника годишње, док је наша потрошња око 700 гр.
Највећу увозници српске малине су САД, Велика Британија, Немачка, Аустрија и Француска. Управо ови последњи подаци могли би покренути ново коло среће у производњи.
