Да ли српски пољопривредници више добију субвенција или хрватски? Да ли се исплати бити члан ЕУ ?

Аутор: Gdjakovic
277 посета

Према подацима који су актуелни Хрватска далеко више добија новца из ЕУ фондова од оног који уплаћује као држава чланица. Она је на примеру сектора млека показала да  чланство у ЕУ није имало никаквог утицаја на „пропаст сектора млека“ већ се то десило јер се у Хрватској у једном периоду развио значајан број фарми крава безземљаша односно фармери су имали 200 крава а 5 хектара земље за обраду. Временом су трошкови расли, а били су притиснути кредитима и редовним обавезама. Њен савет српским пољопривредницима је да се не презадужују и да инвестирају онолико колико могу да финансирају самостално и да гледају да што мање зависе од субвенција али и набавке репроматеријала и рецимо сточне хране у сектору това и млека. „Опстанак је једино могућ ако сами производите највећи део сточне хране“ сматра госпођа Гело која је иначе била главни преговарач Републике Хрватске за приступање ЕУ.

Са њом се слаже и Жељко Михелић из Лича код Фужине који се бави  производњом семенског кромпира на 15 хектара, а поред тога има и осамдесет крава у систему крава теле: „Одлучио сам се за говеда француске расе Аубрак која је јако добра за овај систем производње. Када је у питању производња у систему крава-теле немамо много посла око припреме хране, све што је потребно јесте да припремите довољно сена за зимски период, а једино младим теладима дајемо концетровану храну док не прерасту 120 килограма. Та храна се налази у боксовима који имају улаз само за малу телад. Чим прерасту више немају приступ тој храни“ каже Михелић.

Када је реч о женској телади углавном се оставља за даљи одгој или иде у продају другим сточарима по цени 4-5 евра за килограм. Мушка телад се гаје до 250 килограма и продају као полутке јер, како објашњава Михелић, имају услужну кланицу коју користе.

„Наши купци су углавном постојећи који нас познају директно или преко друштвених мрежа. Када се договоримо са купцима за барем два телета приступимо клању и продаји. Килограм меса кошта 10 евра и искључиво га продајемо на овај начин односно директно. Купци су обично породице за сопствене потребе а ређе ресторани. Данас се ресторани ређе снабдевају са јефтином робом из хипермаркета док наше месо купују они који желе квалитену храну која је произведена по еколошким приницпима односно правилима органске пољопривредне производње“, наглашава Михелић.

Михелић је кренуо у органску производњу од 2008, а 2010. је добио сертификат након периода конверзије.

„Тржиште говеђег меса је јако захтевно. Цене су нереално ниске тако да су наша циљна група људи који траже гарантовано порекло производа и виши квалитет. Имање је 450 хектара од чега је органска проиводња на 50 хектара где се ради семенски кромпир који није у том систему. Одлучили смо се за Абрак јер хрватско тржиште није спремно за Ангусе. Абрак је нешто што хрватски потрошач хоће купити и даје добар принос меса“, каже наш саговорник.

Производњу су модернизовали са првом подршком кроз средстав  ЕУ са 1,6 милиона евра, други пројекат је био 200.000 за решавање питања стајњака и трећи пројекат је управо актуелан односи се на непољопривредне делатности односно куповину 3Д штампача. „Подстицаји ЕУ се деле на директна плаћања и рурални развој. Од директних имамо 300 евра по хектару по разним основама али морате доказати активност. Други део је еколошка пољопривреда која може обезбедити 350 евра али уз одређене услове и можете добити за отежане услове 150 евра у 100 евра по грлу.  Уколико би поредили наше сточаре и хрватске видели би да разлика није тако велика нарочито ако се има у виду да нема посебне контроле сем оне за грла преко бројева ушних маркица“, наглашава Михелић.

У Србији је подстицај по музном грлу 25000 динара, 4000 динара по хектару, 20000 за утовљено грло, а омогућено је и право пречег закупа државног пољопривредног земљишта као и набавка грла и опреме уз 50% повраћаја. Овоме треба додати и досадашњих седам динара по литри откупљеног млека које ће бити увећане на 10 динара. Све ове субвенције значајно су веће за органску пољопривреду на пример по хектару субвенција је 26000 динара.

Наши саговорници кажу да су ИПАРД фондови били јако компликовани јер је било доста проблема са имовинско правним односима. То је услов свих услова јер, како кажу, без легалног пословања дакле, преко рачуна нећете, остварити услове. „Само они који су спремни за то и бавити се овим послом могу остварити резултате. Морате све имати решено у катастру и обезбедити грађевинске и друге дозволе и без тога немате никакве шансе. Ми у то време нисмо били спремни и пропустили смо“, истичу саговорници из Хрватске.

Хрватска иначе покрива само 60% увоза пољопривредних производа са својим извозом. Када је у питању сточарство подаци су још лошији јер и млеко и месо хрватски пољопривредници произведу за мање од 50% потреба. Све то се дешава упркос чињеници да су има на располагању значајно већа средства од ЕУ него што је то у Србији случај. Тренутно аграрни буџет Хрватске је око 700 милиона евра. Од 2015. године пољопривредници користе значајније средства ЕУ јер до тада није било довољно знања како писати пројекте, а као што је наш домаћин рекао није било често могуће конкурисати због нерешених правних питања.

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар