Да ли се живи или животари?

Аутор: Gdjakovic
186 посета

Већ годинама на друштвеним мрежама,најчешће са лажних профила, поједини „српски пољопривредници“,  се претварају у аграрне аналитичаре и свезналице којима није проблем да коментаришу производњу меда, недостатак модерних трактора, иако у њега сели нису,  и то не због тога што нису могли,  већ зато што нису желели. Из објаве у објаву они „знају“ да је држава изневерила сељака и да неко имагинаран увек има више користи од тог истог сељака. Мада можда не треба то да нас чуди када имамо градске пензионере који би да сељацима поправљају живот,  и то тако што ће сабирати колико је субвенција исплатио Недимовић, а колико Вучић издваја за путеве наредних пет година. Што би наш народ рекао, све су то душебрижници са образом дебелим као ђон, али не од гумене чизме, него од цокуле, којом заправо треба да шутнемо све њих у позадину и пошаљемо на сметлиште историје,  јер је ђубрету наравно тамо и место.

Није српско село ни као оно у Швајцарској перфектно чисто и скупо,  а ни као оно холандско, које је уређено од почетка па до краја,  али са туђим производима упакованим на њиховом тлу,  а потом уз машницу под окриљем Европске Уније послато широм света. Ових дана је Министарство пољопривреде објавило да је Србија седамнаесту годину за редом остварила суфицит у размени пољопривредних производа и извоз вредан 4,1 милијарду долара. Када тај графикон погледате видите како се српско село и њен пољопривредник мукотрпно пело уз степенице живота и борбе за опстанак,  док су са свих страна дували најјачи ветрови и покушавали да нас врате  на дно,  али српски сељак, домаћин и пољопривредник је све то издржао уз помоћ свог рада и нешто државног новца. Да је могло више могло је, да је могло боље сигурно је,  као што је сигурно да је баба некад била девојка,  али баба више девојка бити неће,  а пољопривреда се очигледно подмлађује. Неки нови клинци су дошли, са лаптоповима и телефонима, и већ смишљају како да дроновима уберу јабуку и прскају усеве. Гле чуда-такозвана српска опозиција се жестоко успротивила, ваљда треба да успоримо мало па да прођемо све што је Европа прошла док смо се ми борили да преживимо. Лако је Недимовићу и Вучићу да опстану на власти када имају овакву опозицију. Уместо да гледају напред они би у прошлост. Да нам се којим  случајем преци сада пробуде и виде роботе како музу краве, млекомате како сипају млеко, тракторе како ноћу ору и оне силне капалице у саксијама,  из којих расту боровнице,  вероватно би помислили дошли смотани ванземаљци који не знају да гаје шљиве па им остале онако округле и мале.

Пре неколико дана холандско Министарство пољопривреде је у десет тачака објаснило како је у Србији дошло до наглог напретка у пољопривреди. Констатују да се троше паре уз Ипарда, да је малина достигла цену каква није забележена ни пре десет година, а да се борба за сваки хектар у Војводини одвија прса у прса. Некако истовремено са овим Шведска се диви дигиталним противградним системима које Србија поставља да би заштитила плодове пољопривреде. За то време дежурне вране „квази пољопривредници“ гракћу како је то Вучићева кампања и издаја а да Недимовић правник по струци не може да зна боље него они. Исто тако Урош Давидовић и даље млати рукама по студију са срцепарајућим причама о сељачким мукама док се остали прибојавају да им случајно са малих екрана не улети у кућу. 

Као кулминација свега прође један па други, и трећи конкурс за младе пољопривреднике. Вероватно су сви према овим вранама Недимовићеви мезимци, фамилија, чланови СНС-а, рођаци, братије или како већ воле да кажу. Ипак, вакцина младима на селу је дата и неспорно је да је три хиљаде њих држава помогла са по десет хиљада евра да купе шта им треба, и да производе више него до сада јер се зна да субвенција није новац који ти држава да да би купио нови ауто, или веш машину,  већ да са тим новцем направиш производњу која је боља него што је била па ће уместо негдашњих пет просек скочити на садашњих осам тона по хектару,  а нормално ће бити да пшенице буде барем осам тона у просеку. Недавно је један младић објавио фотографије крава од којих дневно намузе 120 литара млека,  и уместо похвале добио је оно типа ЋУТИ, ЗАШТО ЛАЖЕШ, сигурно су фотографије са интернета и друге само њима знане теорије завере. То што је момак из Панчева,  и што продаје млеко Имлеку,  и што му плаћају за то млеко више од четрдесет динара је немогућа прича у њиховим главама,  док он задовољно зарађује повећу менаџерску плату месечно.

Е сад ко кога у Србији музе одлучите сами!

www.agrobiznis.rs

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар