Светска здравствена организација позвала државе да ригорознијим наметима у том сектору одврате потрошаче од куповине
Светска здравствена организација (СЗО) позвала је недавно владе широм света да повећају порезе на алкохол и заслађена пића. Како се наводи, здравствени проблеми проузроковани конзумирањем алкохола и заслађених пића све више оптерећују здравствене системе, а ова организација сматра да ће повећањем цена тих производа одвратити људе од куповине.
Објављен је и приручник у коме се наводи да је већина пореза на алкохол у свету „ниска и није оптимално осмишљена”, као и да се вино уопште не опорезује у 22 земље света, и то углавном у Европи.
– Управо је вино алкохолно пиће које људи најчешће конзумирају у сврху рекреативног пијења алкохола – пише „Дојче веле”.
Према информацијама са сајта пореске фондације из августа 2021. године, земље јужне Европе које су познате по својим винима – као што су Француска, Грчка, Португалија и Шпанија – или не опорезују вино кроз акцизе или то чине по веома ниској стопи. Државе које су северније имају тенденцију да убиру веће намете. Портал наводи да је наплата акциза на вино постојала тада у 13 земаља и то по веома различитим стопама. Највеће су биле у износу од 2,5 до 3,20 евра по боци и имале су их: Ирска, Финска и Велика Британија.
Најниже стопе биле су у земљама добро познатим по својим винима: Француској, где се наплаћивала веома ниска акциза од 0,03 евра, по боци, Малта 0,15 и Пољска 0,29 евра. Све ове европске земље такође наплаћују порез на додату вредност (ПДВ) за вино.
Познаваоци тржишта вина кажу за „Политику” да је осим ове чињенице и наплате изузетно ниских такса на вино, интересантно и то да у Европској унији вина имају све већи проценат алкохола – и до 17 одсто, па су у неким земљама, попут Немачке и Аустрије, почели да забрањују да се такво вино испоручује на тржиште.
– Проценат алкохола у винима је од 12,5 до 13 одсто, максимално 14. Због климатских промена грожђе брже сазрева и добија већу количину шећера. Такав проблем постоји и код нас у Шумадији, тако да се ради на технологији која би ово могла да реши – напомиње наш саговорник.
Није први пут да здравствена струка предлаже повећање пореза у циљу одвраћања потрошача од конзумације хране и пића које имају потенцијал да наруше здравље. Питање је какви би могли да буду ефекти најновијег позива јер се чини да сличне акције, рецимо с опорезивањем слаткиша или грицкалица, нису дале претеране резултате.
– Чињеница је да да су код цигарета, рецимо, драстично повећане и акцизе и порези, али не знам колико се смањила потрошња. Мислим да би слично било и у овом случају, јер колико год да повећате намете, људи који желе да користе алкохол наћи ће начина – каже за „Политику” порески стручњак Ђерђ Пап.
Он додаје да би само повећање пореза, без неких ширих друштвених акција, могло да има само делимичан утицај на пад потрошње.
– Порез може да утиче, али не одлучујуће – сматра наш саговорник и истиче да су убирање акциза од алкохолних пића значајни извори прихода за буџете држава, а оне земље које се одлучују на ниске намете то чине како би подстакле развој одређене индустрије која им је значајна.
Иначе, у Србији је алкохол један од производа који спадају у акцизну робу, а закон препознаје више категорија алкохолних пића, па су самим тим и намети другачији. Тренутно овај намет за нискоалкохолна пића, која у свом саставу имају од 1,2 до 15 одсто алкохола, попут вина, износи 23,14 динара по литру. Када је реч о јаким алкохолним пићима, са уделом алкохола од бар 40 одсто, акциза се обрачунава на количину чистог алкохола.
Извор: Политика
