Треба човек да је потпуни спортски аналфабета а да се на спомен имена Жељка Јеркова, кошаркашког виртуоза из Сплита, не сети безброј пута позлаћене репрезентативне петорке Славнић, Кићановић, Далипагић, Јерков, Ћосић.
Некада шампион под обручима и од краја спортске каријере крај себе има шампионског „саиграча“, само што је он брачни али и пословни, што их не спречава да и даље подижу пехаре. Овај пут је био у питању велики шампионски пехар 91. Међународног пољопривредног сајма у Новом Саду, на којем је у име породичне фирме „Фема“ признање за иновацију године у агробизнису примила Жељкова супруга Драгица, „спиритус мувенс“ пројекта „Еко Лика ГРЕЕННоватион“, односно претварања сирове овчије вуне у потпуно органско ђубриво али и репелент против пужева, бренда који је све познатији као „вули“ (Wоолее“).
Како Жељко Јерков, опорављајући се од ортопедске операције своје златне деснице, није био уз Драгицу у Новом Саду, посетили смо их у личком Оточцу у којем су прошле године отворили фабрику за прераду вуне која би могла да револуционише органску пољопривреду. Док са дозом, Далматинцима својственог, хумора коментарише свој изостанак са новосадске сајамске „Вечери шампиона“ чињеницом да је „дошло вриме да и моја Драгица подиже пехаре“ (којих је већ прегршт), покушавамо да докучимо како се из улоге кошаркашке легенде и његове супруге, данас актуелних ексклузивних заступника чувеног италијанског произвођача намештаја „Скаволини“ за простор целе екс Југославије (у чијем је кошаркашком дресу, са Кићановићем на беку, Пезару донео Куп Рајмундо Сапорте, тј Куп победника Купова), брачни пар Јерков пронашао у омаленом Оточцу, бавећи се иновацијама у пољопривреди. Медитерански несмирљиви, руководећи се мотом да ако пробаш да оствариш своје снове и пројекте шансе да успеш су 50-50 одсто а ако ни не пробаш вероватноћа да не успеш је стопостотна, кажу, требао им је нови изазов у ситуацији кад су деца Марко, Миа (иначе успешна репрезентативна одбојкашица) и Анте одрасли и живе своје животе.
„Када га посипамо на тло, он због хидроскопије упија влагу и слину пужа, због чега он не може да се креће. Пахуљица репелента потом нарасте пет пута и претвори се у тепих и тако природно штити биљке од корова и испаравања воде, као изолатор спречава прегревање тла и у земљи делује на сипкост и режим влаге.”
– Примена вештачких НПК ђубрива у пољопривреди се пре свега базира на хемијски добијеном азоту, фосфору и калијуму, који као агресиван зна да буде често и штетан за биљку и њен корен и чије аплицирање подлеже многим ограничењима почев од количине до тајминга примене, док су наши пелети од сирове вуне природни извор тих градивних елемената – започиње причу Драгица Јерков, док нас са Жељком води у обилазак погона – Примера ради, као природни стајњак најцењенији је управо онај овчији, који садржи тек два одсто азота, а ми смо искористили чињеницу да је у овчијој вуни постотак азота далеко већи, од 9,5 до чак 12,5 одсто. – даје нам теоријску, лабораторијски и у пракси потврђену основу за даљи разговор о оствареном пројекту у којем је супруг Жељко задужен за техничке детаље.
– Како је вуна изузетно абразивна а по ЕУ прописима не може ни да се потпуно безбедно пере, морали смо да осмислимо нову технологију уситњавања и пелетирања, али и потпуно нови технолошки поступак стрелизације вуне, у чему су нам помогли пријатељи из Ужица својим знањима металургије и аутоматике – обасипа нас техникалијама Жељко, посебно поносан на јединствени стерилизатор чији још новији и већи модел ишчекују ових дана.
– Предности оваквог потпуно еколошког ђубрива су вишеструке, а приде се решава и проблем саме сирове вуне, са којом сточари, од замирања текстилне индустрије, више не знају шта да раде, па је или бацају или чак пале, што је у оба случаја катастрофа. Пелети од сирове вуне не само да хране биљку током три месеца након апликације, већ као хидроскопни, када је има, вишак влаге преузимају и полако отпуштају у периоду недостатка воде. Тако се храни биљка а распадом вуне и тиме повећавањем волумена и кисеоника у самој земљи, хранимо и само тло, што је идеал органске производње – појашњава Драгица, не пропуштајући да нам пажњу скрене и на пахуљице од сирове вуне које су изванредни репелент за пужеве, који поготово у кишнијим периодима наносе огромне штете пољопривредницима – Посебна заштита је у ланолину, природној масти коју садржи руно, а који се зауставио на сегментима пахуљица репелента од вуне. Када га посипамо на тло, он због хидроскопије упија влагу и слину пужа, због чега он не може да се креће. Пахуљица репелента потом нарасте пет пута и претвори се у тепих и тако природно штити биљке од корова и испаравања воде, као изолатор спречава прегревање тла и у земљи делује на сипкост и режим влаге. Тако да наше ђубриво од вуне „ради“ у земљи, а репелент на њеној површини – кажу овогодишњи добитници признања Новосадског пољо-сајма за иновацију године у агробизнису, најављујући изненађења новим „вуненим“ патентима људи који су својим примером доказали максиму да се прави шампиони препознају по томе што било чега да се дохвате, остварују увек шампионске резултате.
Извор: Дневник.рс