Прошло је 14 година од кад је Национална лабораторија за млеко основана Законом о безбедности хране. За то време је више пута отварана, опремана и тражени су стручњаци који би у њој радили. Национална лабораторија осим сто испитује узорке, као кровна државна лабораторија треба да гарантује квалитет и безбедност домаћег млека. Коначно је 2018. акредитована и почела са радом. Идуће године биће им омогућено да наплаћују услуге, што ће повећати капацитете и анализе већег броја узорака.
Када је реч о томе којим капацитетом ради, из лабораторије за Еуронеwс Србија кажу да константно раде на проширењу акредитације, па да се и број узорака који пристижу повећава.
Директорка Националне лабораторије за млеко Александра Божић рекла је да су 2021. имали мање од 10.000 узорака, а прошле године више од 17.000.
– Од идуће године ћемо први пут моћи да наплатимо услуге, као буџетски корисник сви приходи иду у буџет, па ћемо моћи и да повећамо наше капацитете у смислу куповине хемикалија и потрошних материјала, тако да ћемо моћи да урадимо и већи број узорака – рекла је Божић за Еуронеwс Србија.
Како изгледа контрола млека
Власница фарме крава из Коцељеве Драгана Јестротић каже за Еуронеwс Србија да једном, двапут месечно узимају узорак за масну јединицу.
Она сваког јутра на својој фарми мора да нахрани 60 крава, које дају више од 600 литара млека. То, међутим, није крај обавезама, јер млеко мора да прође и проверу.
– Не долазе они сваки дан да узимају узорак него вуку цистернама, а млеко иде у расхлади уређај. Можда једном, двапут месечно узимају узорак за масну јединицу, за већ шта прегледају, не знам ни ја – каже Драгана.
Одлука о томе ко ће анализирати узорке је на млекари, а услов је да лабораторија буде уписана у регистар Акредитационог тела Србије.
– С обзиром на то да лабораторија млекаре Уб није акредитована, испитивање сировог млека морамо да радимо и у есктерној акредитованој лабораторији. Сада користимо услуге Националне лабораторије у којој сировинска служба проверава сваког произвођача два пута месечно – рекао је за Еуронеwс Србија менаџер контроле квалитета у тој лабораторији Милан Иванковић.
У Националну лабораторију држава и ЕУ уложиле су више од 10 мил ЕУР, а 2018. је акредитована чиме је држава добила кровну институцију за испитивање безбедности и квалитета млека.
Поред анализа броја бактерија, концентрације афлатоксина и антибиотика у млеку, државна лабораторија прегледа и узорке које јој доставе државне инспекције, након контроле.
Када наплате субвенције, продају краве
Мала газдинства у Србији, због неисплативости производње товних бикова и млека, после узимања субвенција распродају стоку, изјавио је председник Удружења одгајивача говеда централне Србије Милија Паламаревић и позвао државу да хитно предузме одговарајуће мере како би зауставила смањење сточног фонда.
Он је за Бету рекао да се тов бикова не исплати, иако је цена говедине у трговинама висока, а да је малим произвођачима млека неисплатива производња, јер их откупљивачи уцењују са ценом од по 25 динара по литру. „Држава под хитно мора да заустави смањење сточног фонда, ветеринар сам и видим на терену да пољопривредници масовно продају краве и бикове, јер је производња млека и меса неисплатива“, рекао је Паламаревић. Додао је да је он, такође, произвођач млека, али спада у велике фармере и да откупљивачи њему плаћају млеко 60 динара и уз премију државе од 19 динара та цена му обезбеђује зараду. Мала газдинства, која имају по једну или неколико крава, али имју велики удео у укупном сточном фонду, према његовим речима, „уцењена су и не могу да опстану са ценом и по 25 динара по литру млека, па распродају краве“, пише Бета.
Паламаревић је позвао државу да под хитно направи стратегију очувања сточног фонда јер без сточарства нема пољопривреде, не може да се обезбеди стајско ђубриво, јер уз само минерално ђубриво није могућа пољопривредна производња. Уз то, како је рекао, када се смањи број говеда неће имати ко да поједе произведену сточну храну.Он је рекао да у Србији сада има око 150.000 крава, а да је нетачан податак о 220.000, „што знају и у ресорном министарству“. Многи су, према његовим речима, наплаћивали субвенције на непостојеће краве због чега је пооштрена контрола.
Управа за аграрна плаћања расписала је ја авни позив за за подношење захтева за остваривање права на премију за млеко за трећи квартал 2023. године. Захтеви се подносе у периоду од 2. октобра до 2. новембра 2023. године, преко
платформе еАграр, односно портала еПодстицаји. Право на премију за кравље, овчије и козје сирово млеко се остварује под условом да је млеко произведено и испоручено у трећем кварталу 2023. године, односно у периоду од 1. јула до 30. септембра 2023. године.
Захтеви за премију за млеко се подносе као и до сада – преко млекара, а постоји и могућност непосредног подношења захтева примарних произвођача. С тим у вези молимо све млекаре, сакупљаче млека као и произвођаче да обрате пажњу на попуњавање комплетне документације како би сваки учесник у ланцу био видљив.
Извор: Бета, Е капија
