Неко је купио трактор за 95.500 уместо 99.500 евра, а неко бубамару за свој пластеник да би се изборио с биљним вашима, други су договарали увоз слатког од црних тартуфа из Северне Македоније или дренове ракије из Републике Српске, козјег сира из Црне Горе
Ко је купио трактор на сајму уштедео је 4.000 евра
Пољопривреда је шанса за развој целог региона, зато и не чуди што се на сајму представило, по речима организатора, више од 500 излагача из Србије и земаља југоисточне Европе, укључујући и највеће светске компаније машина, опреме и инпута, као и произвођачи свежег и прерађеног воћа и поврћа.
Овај сајамско-конференцијски догађај био је прилика и за пословне састанке између домаћих и регионалних фирми и око 20 купаца из Србије, региона, али и Велике Британије, Канаде, Пољске, Румуније и Индије.
Како скупити опало воће: познате компаније представиле су нову опрему и машине
Посетиоци су могли да се упознају с новим трендовима у пољопривредној производњи од употребе дронова, скупљача воћа до микробних регенератора земљишта. Да дегустирају производе и пазаре – неко бубамару за свој пластеник да би се изборио са биљним вашима, неко трактор за 95.500 уместо 99.500 евра или слатко од црних тартуфа произведено у Македонији, дренову ракију из Републике Српске, козји сир из Црне Горе…
Министарка пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије Јелена Танасковић, приликом отварања сајма, поручила је да пољопривреда заузима значајно место у програму владе: „и оно што је другачије, посветили смо се сваком појединачном пољопривреднику. Ушли смо у производњу сваке пољопривредне гране, али и сваке пољопривредне културе, како бисмо трошкове покрили с адекватним субвенцијама”, истакла је ресорна министарка.
Најавила је даља улагања владе у пољопривреду зарад веће конкурентности.
– Домаћа пољопривреда је опредељена ка тржишту Европске уније у које гледамо, где највише својих производа извозимо, али апсолутно не одустајемо ни од отварања нових тржишта…
Министарка је подсетила на значај потписивања уговора о заједничкој трговини с Кином и додала да ове године када уговор ступи на снагу: „наша јабука, шљива, вишња, бресква, лубеница, свињско месо, газирана и негазирана вода ће с нула процената царине улазити у Кину”.
Амерички амбасадор у Србији Кристофер Хил није крио задовољство што је Влада САД преко Америчке агенције за међународни развој била у могућности да допринесе даљој модернизацији српског пољопривредног сектора. Поздравио је и присуство великог броја излагача из читавог региона јер, како је навео, пољопривреда не познаје границе:
– Без обзира на велику важност ИТ индустрије, сектор који заправо повезује људе, породице, урбане регије јесте пољопривреда – поручио је Хил.
Велико интересовање владало је за представљање пољопривреде Републике Српске (РС) с више од 800.000 хектара обрадивих површина познатих по незагађеном и плодном земљишту, изворима чисте воде и ваздуха, што је све основа за производњу органске хране.
Бројни посетиоци црногорског штанда били су у прилици да се упознају с висококвалитетном и разноврсном понудом: вина од нара, козји сир „лидер” најнаграђиванији сир у региону…
Николина Филиповић представила је породичну плантажу боровница
Из београдског насеља Рипањ, с породичне плантаже која броји 3.000 садница боровница на сајам је стигао сок – без шећера и воде, нагласила је Николина Филиповић. Ова млада девојка студент је на Учитељском факултету, преко лета бере боровнице на плантажи.
– Дневница ове године била је 4.000 динара, а плантажа ми није далеко од куће – објашњава Николина.
Занимљив је пут до воћа и поврћа упакованог у флаше и тегле. Многи произвођачи су због неизвесности у пласману почели најпре воће да достављају на кућне адресе, а онда и да га прерађују.
Да би се постигли резултати, механизација је неопходна, тако да су се поред воћара, повртара и виноградара на сајму представили и продавци механизације, репроматеријала, опреме за прераду воћа и поврћа. Иновација је кључ успеха у пољопривредној производњи, тако да су се могли видети дронови, али и могућности примене вештачке интелигенције.
Крајишка кућа
Аутентични производи попут ракије од дрењина, лешника у белој чоколади, сухомеснати и млечни производи, прерађевине воћа и поврћа, чајеви, мед, све оно што се производи на малим газдинствима у околини Бањалуке нашло се на штанду „Крајишке куће” која је представљена на заједничком штанду Републике Српске.
– Представили смо програм по коме је Крајна позната, све с малих газдинстава. Пројекат „Крајишка кућа” обухвата општине око Бањалуке, из тих урбаних и руралних места удружено је око 160 пољопривредних произвођача. Направљена је робна марка „крајишка кућа” и данас имамо више од 1.200 различитих врста производа – каже Драшко Илић, директор Центра за развој пољопривреде и села, установе која руководи „Крајишком кућом”.
Лешници, један од производа робне марке „крајишка кућа
– Прошло је пет година од када смо ушли у реализацију пројекта. Ниједан од наших произвођача нема новац да закупи пословни простор, за раднике, да напуни трговину… Ми смо као градска институција одлучили да преузмемо тај терет пласирања робе и да откупљујемо све што они направе. Наши кооперанти немају никакав трошак, њихово је да произведу, да нам испоруче и одмах наплате. На територији Града Бањалука имамо 1.650 регистрованих пољопривредних произвођача. Сви су на неки начин удружени и своје тржишне вишкове испоручују овима који се баве прерадом и који су отворили прерађивачке погоне на својим газдинствима.
Међу производима, по речима Илића, готово да немамо фаворите.
– Сви су препознатљиви по свом аутохтоном узгоју и географском простору, немогуће је направити исти на неком другом локалитету. Тако да смо покушали да идемо ка стандардизацији да бисмо се прошили на тржиште Аустрије где постоји велико интересовање.
Многе локалне заједнице у РС и БиХ крећу нашим путем. У Прњавору је „Прњаворска кућа”, на Романији романијска. Бијељина жели семберијску… Дали смо пример добре праксе – каже наш саговорник додајући да су модерне технологије стигле и до сеоских домаћинстава, али се доста тога производи на старе традиционалне начине који представљају препознатљивост и не могу се поредити с индустријским производом. Зато та мала газдинства имају огромну шансу, закључује Драшко Илић.
Александар Тадић с поносом прича о димљеном сиру који прави мајка Рада
Александар Тадић продаје димљени сир, на штанду гужва, тешко је доћи до речи. Потрошачи непрестано прилазе, дегустирају, распитују се и купују. Цена од 1.400 динара плаћа се без ценкања.
– Носим за Русију, да ли може три дана без фрижидера – пита господин који нестрпљиво чека да буде услужен. – Може, ово је трајни димљени сир – објашњава Александар, један од чланова породице Тадић из Доње Буковице.
– Имамо осам крава, али је у плану да проширимо производњу, јер расте потражња за сиревима, па самим тим и за сировим млеком. За килограм сира потребно је 10 литара млека. Када је реч о сиревима, они су стари од 20 до 30 дана. Различити су у погледу зачина које стављамо, имамо више од 20 укуса: туцана паприка, бибер, першун и бели лук, ораси, коприве, суве шљиве…
Све до короне Тадићи су сир и кајмак, пуних 40 година, производили на традиционални начин и износили на пијацу. Корона је зауставила продају, па су били приморани да се преоријентишу на производњу дуготрајнијег – димљеног качкаваља, који је данас препознатљив производ из ваљевског краја. У домаћинству Тадић главну реч води отац Драган, мајка Рада је задужена за производњу сира, док су Александар и сестра Катарина ту за пласман.
– Сир може да се поручи и преко интернета – трудимо се да одговоримо свим захтевима купаца – каже предузимљиви Александар.
Валентина Митрова из Скопља прави малиново уље са тартуфима али и слатко
Тартуфи у слатку, уљу, сушени… упаковани у теглице и флашице стигли су из Македоније. Цена приступачна, ако се зна да је тартуф међу најскупљим гљивама на свету.
Валентина Митрова из Скопља ниже цене својих производа објашњава чињеницом да таруфе не купују, већ сами проналазе у природи, уз помоћ обучених паса, и онда прерађују.
Иза овог породичног посла који је регистрован пре 12 година, пет година је истраживања. Тражила је савете стручњака из Израела како да направи маслиново уље с тартуфима, из Ирана такође, сви су јој несебично излазили у сурет, тако да данас има широку палету производа који су тражени широм региона.
Извор: Политикин МАГАЗИН
