Последњих година положај сезонских радника у пољопривреди у Србији све је бољи. Газде имања дужни су да пријаве ангажовање сезонских радника и да им поред дневнице обезбеде храну, смештај по потреби и плате здравствено осигурање. Ситуација се на боље променила и након што је омогућан пријава сезонаца преко интернета.
За разлику од Србије у другим земњама ситуација је све тежа, а немачка више није рај за сезонце. Наиме, на пољопривредним добрима у Немачкој ради на стотине хиљада сезонских радника.Они често живе у катастрофалним условима.То је посебно видљиво у доба пандемије короне.У руралним деловима Немачке поново се бележи ширење коронавируса већих размера. На сеоском газдинству које се бави узгојем шпаргли у месту Кирхдорф на северозападу Доње Саксоније расте број новозаражених. Крајем априла их је било 42, прошлог викенда 87, а сада већ 104. Зато су у округу Дипхолц, у којем се налази Кирхдорф, сада уведена строга ограничења.
Око 1.000 сезонских берача шпаргли који раде за тог узгајивача, а од којих су многи из источне и југоисточне Европе, сада се налазе у тзв. „радном карантину“, под наџором полиције. То значи да свој смештај смеју да напусте само ради одласка на рад у поље. Са имања су обећали да ће послати опсежно саопштење, али то до сада нису урадили.
Бројка од 1.000 радника показује да је реч о великом узгајивачу који послује у више региона. У разговорима с локалним становништвом често се може чути да то што је избила зараза није изненадило никога. Иначе, сваке године и до 350.000 сезонских радника брине за то да Немци на столу имају свеже шпаргле и домаће јагоде.
Свештеник критикује двоструке стандарде
Католички свештеник Петер Косен један је од ретких који отворено причају шта мисле о томе. Он је и прошле године оштро критиковао услове рада у немачкој месној индустрији, а након тога је од премијера покрајине Северна Рајна Вестфалија Армина Лашета добио покрајински орден заслуга за народ.
Косен каже да је већ прошле године постало јасно да избијање масовне заразе има везе са с прехрамбеном индустријом у Немачкој, са бербом воћа и поврћа, радом у месној индустрији, али и на другим местима. И веома га љути што људи постају део ризичне групе због свог рада, смештаја и превоза.
„Људи су на многим местима у ризику, не могу да држе дистанцу или су једноставно исцрпљени због сувише напорног рада. Зато у доба пандемије стално постају жртве масовних зараза короном“, каже Косен за ДЊ. „Стиче се утисак да постоје двоструки стандарди“.
Сезонски радници без здравственог осигурања
Ангажовање сезонских радника је међународни проблем. Бењамин Луиг из Европског удружења за питања сезонског рада координира уједно и Иницијативу за фер пољопривредне радове. Њу, између осталих подржава и синдикат грађевинара ИГ Бау.
Након избијања короне у Дипхолцу Луиг је изјавио: „То нас не чуди. Једноставно, правила су сувише лабава.“ И он, као и свештеник Косен помиње двоструке стандарде, једне за домаће, а друге за стране сезонске раднике. И он критикује то што сезонски радници у Немачкој раде месецима без законски обавезног здравственог осигурања.
Од политичара се по том питању до сада једино изјаснила Јанине Вислер, председница странке Левица. Она је упозорила да су сезонски радници у повећаном ризику, јер напорно раде и често живе у смештајима с катастрофалним хигијенским условима.
Вислер захтева да се радници смештају искључиво у једнокреветне собе, да им се на располагање ставе бесплатне заштитне маске и да се редовно тестирају на корону. А онај ко у Немачкој ради, тај би од првог дана требало да буде и здравствено осигуран, наглашава председница Левице.
Осигурање сезонаца на дневном реду парламента
Те захтеве не подржава међутим Аксел Кнериг, посланик владајуће Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) из Доње Саксоње. Он сматра да се социјална заштита сезонских радника знатно поправила и каже да је неопходно проверити да ли ти радници у својим домовинама имају здравствену заштиту. Кнериг критикује то што су, према његовом мишљењу, сада „жртвено јагње“ постали ти помагачи у берби од којих иначе зависи немачка пољопривреда.
Кнериг уједно указује да округ Дипхолц бележи инциденцију од 104, а суседни округ Вехта, у којем нема масовне заразе код сезонских радника, чак 239. Кнериг тврди да су на сеоском имању у Кирхдорфу редовно обављана тестирања на корону и да постоји хигијенски концепт.
Иначе, овог петка (7.5.) о тој теми ће расправљати и горњи дом немачког парламента, Бундесрат, мада се неће бавити конкретним случајем из Дипхолца. Вероватно ће бити усвојено правило према којем се за раднике запослене краће од 102 радна дана не плаћа социјално осигурање. То значи: помагачи у берби остају без потпуног осигурања ако раде најдуже три или четири месеца.
„То је правило веома проблематично“, сматра Луиг. „Многи радници немају осигурање у својим домовинама. Не могу се људи оставити четири месеца без социјалног осигурања“.
Извор:https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2021&mm=05&dd=07&nav_id=1853299
