Профит на годишњем нивоу порастао је за чак 77,9 одсто, а „направиле” су га веће камате и провизије
Добит банака 2022. била је рекордна и износила је 87,766 милијарди динара. Према подацима из годишњег извештаја Агенције за привредне регистре (АПР) о пословању српске привреде, који је објављен прошле недеље, профит банака је на годишњем нивоу порастао за чак 77,9 одсто. Укрупњавање банкарског сектора је настављено, тако да је пословала 21 банка, што је за две мање него у 2021. Последично, број запослених је опао за 192, на 21.517 радника.
Ненад Гујаничић, брокер куће „Моментум секјуритис”, потврђује да је банкарски сектор 2022. остварио рекордан профит од око 750 милиона евра, што је готово дупло боље у односу на претходну годину у којој су банке још трпеле негативне ефекте пандемије.
„Главни разлог за раст профитабилности је генерални раст камата што је водило опоравку нето каматне марже. Банке традиционално брже прилагођавају активне камате, по којима пласирају кредите, него што повећавају пасивне камате, што је друго име за цену депозита клијената. Како истовремено није дошло до раста расхода по основу резервисања за лоше пласмане, уследио је рекордан резултат”, указује овај брокер.
Тако су банке у односу на претходну годину повећале нето приход по основу камата за више од 30 милијарди динара, на око 150 милијарди, али нису остале скромне ни када је реч о накнадама и провизији. Банке су у 2022. имале око 20 милијарди динара веће нето приходе од накнада и провизија, што је категорија која бележи астрономски раст протеклих година. Укратко, приход је увећан са 50 на 69,5 милијарди динара.
Допринос већем профиту сектора дали су и поједини једнократни ефекти, попут спајања банака, па је тако профит АИК банке знатно порастао као последица осталих прихода услед преузимања Наше АИК банке (бивша Сбербанка), наводи Гујаничић.
Није на одмет подсетити да је прошле године АИК банка купила и Евробанку Директну, међутим, спајање још није окончано и она се још налази на списку банака Народне банке Србије. Зато ће и резултати пословања АИК банке за ову 2023, након још једног преузимања, бити интригантни.
Подсећања ради АИК банка је претходних година интензивно куповала банке на нашем тржишту тако да јој је то ширење омогућило да полако постаје банка са највећом зарадом. Још 2017. пазарила је грчку Алфа банку. АИК се ширио не само код нас, већ и на регион куповином Горењске банке у Словенији. Њихов план да купе подружнице руске Сбербанке у источној Европи осујетио је сукоб у Украјини.
На списку банка које су пословале са највећим профитом нема никаквих изненађења. Све оне које су и раније биле у првих пет, шест на листи су и сада и биле су у експанзији куповином других банка.
Новина је то што Интеза банка 2022. није задржала дугогодишњу лидерску позицију. Мађарска ОТП је на другом месту што и не чуди с обзиром на то да је била купац две велике банке у Србији: прво је купила Војвођанску, а затим француску Сосијете женерал.
Рајфајзен банка такође се проширила куповином француске Креди Агрикол банке. У 2022. из првих пет банка по профиту истиснута је НЛБ Комерцијална банка, а и у овом случају реч је о великој аквизицији када је страни инвестициони фонд пре неколико година, преко словеначке Нове Љубљанске банке, купио тада нашу највећу домаћу, уз то и државну банку.
Иначе, прошле године је настављен тренд консолидације банкарског сектора, па када се спроведу најављена спајања, ниједна банка ван првих десет на тржишту неће имати удео већи од два одсто, сматра Гујаничић. Највећи тржишни удео има Интеза од 15,1 одсто, ОТП 13,7 процената, а АИК банка ће после преузимања Евробанке Директне да им се приближи са сличним уделом од око 13 одсто.
Извор:
https://www.politika.rs/scc/clanak/563730/banke-zarada
