Аналитичари НБС бавили су се ценом меса, поскупљења се настављају

Аутор: draganadpetrovic
323 посета

Цена свињског меса отишла је у небеса. Ако се некада с правом могло рећи да је јунетина скупа сада се то може рећи и за свињетину. Као да сустиже цене јунетине. У београдским маркетима килограм свињског бута кошта чак 900 динара, а кад је на акцијама које трају по неколико дана – 750 динара. Због високе цене ове намирнице, која директно утиче на инфлацију, тиме су се позабавили и у Народној банци (НБС) у недавно објављеној анализи. Наводе да су цене прерађеног и непрерађеног меса, пре свега свињетине, у протеклом периоду имале високе међугодишње стопе раста и доминантно су се кретале изнад укупне међугодишње инфлације. При томе, појава и ширење вируса афричке куге изазвала је бојазан јавности да ће у наредном периоду доћи до несташице свињског меса и по том основу додатног раста цена.

Много фактора утиче на цену тог меса. Почев од смањења сточног фонда, болести афричке куге, кретање цена живе ваге и свињског меса на међународном тржишту, а пре свега у земљама ЕУ, због тога што и ово месо увозимо, цена инпута. Под утицајем свих ових домаћих и међународних фактора, малопродајне цене свињског меса у Србији континуирано расту у претходне две године. Просечан раст цена свињског меса износио је 19,7 одсто у 2021. години и 26,3 одсто у 2022. години, а 17,7 одсто међугодишње у септембру 2023. године.

„Наша пројекција за целу категорију свежег меса, која поред свињског обухвата и живинско, говеђе и јагњеће месо, за последњи квартал ове године претпоставља умерени раст, који је на нивоу остварења из претходне две године. Због тога ће допринос ових цена укупној инфлацији бити на крају године од 0,4 процентних поена”, наводе аналитичари централне банке. Када је реч о очекивањима о кретању цена свињског меса у наредном периоду, постоји умерена неизвесност због бројних разлога. Са стране понуде неизвесност потиче од брзине ширења вируса афричке куге и у Србији и у већем делу Европе, с обзиром на то да смањење сточног фонда ради спречавања ширења заразе може имати и дугорочније негативне последице због мање могућности оплодње.

Илустрација: На цену меса утичу бројни фактори

Међутим, ради сузбијања епидемије афричке куге, у Србији је, према подацима Министарства пољопривреде, извршена еутаназија око 55.000 свиња, што чини тек око два одсто целокупног сточног фонда и не би требало значајније да утиче на раст цена свињског меса у наредном периоду.

„С друге стране, очекујемо да ниже цене инпута у производњи подстакну раст сточног фонда, што би се одразило на пад цена свињског меса. Поред тога, исти фактор требало би да утиче на пад цена свињског меса у ЕУ, што би појефтинило увоз, а самим тим и снизило малопродајне цене меса на домаћем тржишту. Пад цена инпута приметан је од другог квартала 2023. године под утицајем нове пољопривредне сезоне, која је глобално посматрано била повољна, али и услед нижих цена горива, транспорта прекоморским путем и минералних ђубрива. На тај начин са стране улазних трошкова створиле су се повољније могућности у узгоју свиња и производњи меса. Томе у прилог говори прерачун исплативости узгоја свиња, који показује да је у другом кварталу ове године, након десет тромесечја, исплативост ушла у позитивну зону. Конкретно, цена кукуруза на домаћем тржишту, пратећи трендове с међународних тржишта, током 2023. године кретала се силазном путањом и у октобру је износила око 15 динара по килограму, што је уједно и најнижи ниво у претходне три године. У сваком случају, цене меса представљају ризик пројекције инфлације у оба смера, али за сада се чини да ризик од раста цене меса није толико велики да би могао да наруши опадајућу путању инфлације која се очекује у наредном периоду и повратак у границе циља средином 2024. године”, наводи се у анализи.

Ако се посматра ситуација само у протеклој деценији, уочава се да је укупан број свиња на крају 2013. године износио око 3,14 милиона, а до краја 2022. године смањен је на 2,67 милиона, што представља кумулативно смањење од 15,2 одсто. С друге стране, према подацима Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, домаћа производња меса у периоду 2013–2022. кумулативно је порасла 9,9 одсто (око 29.000 тона). Међутим, услед бржег раста домаће потрошње у истом периоду, који је кумулативно износио 21,7 одсто (око 69.000 тона), проширен је јаз између потрошње и домаће производње, у коме се недостајуће количине надомешћују из увоза. Удео увезеног меса у укупној потрошњи је са око осам одсто у 2013. години повећан на готово 20 одсто у 2022. години, што наше тржиште чини зависнијим од цене меса на међународном тржишту.

Извор: https://www.politika.rs/scc/clanak/585039/Meso-ce-jos-da-poskupljuje

Srodni tekstovi

Оставите коментар