За нешто више од два месеца почиње берба малине, а многи мали хладњачари још нису продали робу и исплатили произвођаче. Од државе траже повољније кредите, гаранцијски фонд за малину и статус стратешког производа.
У Министарству пољопривреде кажу да се на прагу нове сезоне треба бавити новом организацијом, како не би поново ушли у блокаду извоза.
Рачуни за струју хладњача све су већи, а малина се споро извози. Онима који дуг пољопривредницима нису исплатили, држава је понудила повољне зајмове Фонда за развој са каматом од два одсто. Али мало је оних који имају неискоришћену хипотеку за такав аранжман. Пословне банке нуде камату од 8 до 10 одсто, а министарство посредује код државне банке за бољу понуду, извештава РТС.
– Добили смо (понуду) од „Поштанске штедионице“, али је и тај кредит и даље неприхватљив. Од нас се тражи да дамо залог и на робу која је на залихама и на робу која ће бити купљена 2023-2024. године – наводи Велибор Стојковић, произвођач воћа и хладњачар.
Произвођачи кажу да је ово прва сезона у последњих више деценија у којој се у бербу улази са неисплаћеним дуговима из претходне. Стручњаци виде решење у аконтној цени која се плаћа током бербе и износи трећину очекиване продајне цене.
– Затим се за следеће тромесечје исплаћује још један део и када се продају коначно производи онда се дели добит. Али овде је проблем што произвођачи нису акционари код хладњачара и онда смо имали откупну цену која је била 400-600 динара, а сада видите да се смрзнута продаје за 250, па је губитак по килограму око 350 динара – истиче за РТС професор др Зоран Кесеровић.
Према проценама министарства, на залихама је 30.000 тона малине, а месечно у извоз оде око 6.000 тона.
– Да је цена била разумнија, нормалнија, значајно нижа, причамо о цени од 300 динара, ми бисмо ту малину извезли на време и не бисмо имали проблема да много произвођача није исплаћено. Наставићемо преговоре са „Поштанском штедионицом“, то је државна банка. Министарство пољопривреде и Влада Србије интензивно разговарају са њима како би и на који начин те мале откупљиваче могли да подржимо – наглашава Ненад Доловац из Министарства пољопривреде.
Медији су ових дана писали и о томе да малинари врло тешко могу да нађу браче за „црвено злато“ и да је неизвесно колико ће малине уопште моћи да уберу и понуде тржишту због недостатка радне снаге.
9 коментари
Koliko su zaradili hladnjacari 2022 ? Zna li neko ,300 dinara neto zarada,o tome ne pri aju.
Zasto Hladnjacari Drzava Ministarstvo ne izadju na pocetku godine sa cenom maline.Recimo kazu cena je 100 200 ili 300 dinara pa onda nek se svaki proizvodjac upita ima li interes da radi malinu.Normalno niko od njih nije lud da ponudi nisku cenu jer bi mogli da ladnjace ugase.Neko iz vrha stoji iza toga kao I uvek kad je Srpska roba u pitanju.
ISTI OVI STO SAD PRICAJU DA SU U GUBITKU GODINAMA SKIDAJU KAJMAK NA RACUN PROIZVODJACA ..NEK SE SETE KOLIKO GODINA SU POSLOVALI SA DOBITKOM OD STO ODSTO A U OSNOVI SU PREPRODAVCI..
GOSPODINE DOLOVAC …DA JE CENA BILA „NORMALNIJA“ RECIMO 10 ( DESET) DINARA . BILA BI MALINA IZVEZENA ZA DVA DANA… PA VALJDE TRZISTETE DIKTIRA CENU TAKO STE RANIJIH GODINA ODGOVARALI…
PO KOJOJ CENI SE MALINA IZVOZI….A OVA PRICA O 250 DINARA ZA ZAMRZNUTU JE PRICA O PREPRODAJI IZMEDJU HLADNJACARA..
A šta ćemo mi koji nismo prodali svoje proizvode, a nisu malina. Hoće li nama dati nepovratne kredite kao kao onom dramaturgu Vučićević?
DOBRA TEZA, DA SU MANJE PLAĆALI BOLJE BI BILO. DAJTE ONDA TU TEZU PRIMENITE NA SVE U SRBIJI. POLOVITE SVE CENE PROIZVODA PA DA NAM SVE CVETA.
Proverite koliko stanova na Zlatiboru,Beogradu i na moru imaju hladnjacari. Sto ne prodaju koji stan ili dzip i isplate koperante,znaci li to da ovi tajkunski hladnjacari zatvaraju manje hladnjacare da bi samo oni ostali na trzistu i diktirali cenu maline
Ja koliko vidim nasa malina 700din kg po marketima…