За нешто више од два месеца почиње берба малине, а многи мали хладњачари још нису продали робу и исплатили произвођаче. Од државе траже повољније кредите, гаранцијски фонд за малину и статус стратешког производа.
У Министарству пољопривреде кажу да се на прагу нове сезоне треба бавити новом организацијом, како не би поново ушли у блокаду извоза.
Рачуни за струју хладњача све су већи, а малина се споро извози. Онима који дуг пољопривредницима нису исплатили, држава је понудила повољне зајмове Фонда за развој са каматом од два одсто. Али мало је оних који имају неискоришћену хипотеку за такав аранжман. Пословне банке нуде камату од 8 до 10 одсто, а министарство посредује код државне банке за бољу понуду, извештава РТС.
– Добили смо (понуду) од „Поштанске штедионице“, али је и тај кредит и даље неприхватљив. Од нас се тражи да дамо залог и на робу која је на залихама и на робу која ће бити купљена 2023-2024. године – наводи Велибор Стојковић, произвођач воћа и хладњачар.
Произвођачи кажу да је ово прва сезона у последњих више деценија у којој се у бербу улази са неисплаћеним дуговима из претходне. Стручњаци виде решење у аконтној цени која се плаћа током бербе и износи трећину очекиване продајне цене.
– Затим се за следеће тромесечје исплаћује још један део и када се продају коначно производи онда се дели добит. Али овде је проблем што произвођачи нису акционари код хладњачара и онда смо имали откупну цену која је била 400-600 динара, а сада видите да се смрзнута продаје за 250, па је губитак по килограму око 350 динара – истиче за РТС професор др Зоран Кесеровић.
Према проценама министарства, на залихама је 30.000 тона малине, а месечно у извоз оде око 6.000 тона.
– Да је цена била разумнија, нормалнија, значајно нижа, причамо о цени од 300 динара, ми бисмо ту малину извезли на време и не бисмо имали проблема да много произвођача није исплаћено. Наставићемо преговоре са „Поштанском штедионицом“, то је државна банка. Министарство пољопривреде и Влада Србије интензивно разговарају са њима како би и на који начин те мале откупљиваче могли да подржимо – наглашава Ненад Доловац из Министарства пољопривреде.
Медији су ових дана писали и о томе да малинари врло тешко могу да нађу браче за „црвено злато“ и да је неизвесно колико ће малине уопште моћи да уберу и понуде тржишту због недостатка радне снаге.
