БЕОГРАД: Буџетом за наредну годину чији је предлог недавно усвојила Влада Србије и упутила га у скупштинску процедуру, за пољопривреду је опредељено око 105 милијарди динара што чини близу шест одсто пореских прихода државе, изјавила је министарка пољопривреде Јелена Танасковић.
Она је за Тањуг појаснила да је ово први пут уназад доста година да је аграрни буџет намењен искључиво мерама и субвенцијама за ту, дакле 2024. годину, јер ће до 31. децембра 2023. године бити исплаћени сви дугови пољопривредницима па следеће године неће бити пренетих обавеза ни заосталих дуговања.
„Управо та ранија дуговања и њихова намиривања разлог су због чега је у овој години био рекордан износ буџета, који је ребалансом повећан. Када се узме у обзир чињеница да ће сав новац у буџету за 2024. бити усмерен на мере и субвенције у тој години, он ће заправо бити највећи“, појаснила је министарка.
Она је истакла да су предлогом буџета испуњена сва обећања дата пољопривредницима, а наводећи нека од њих рекла је да је предвиђено да се субвенције по литру млека повећавају са 15 на 19 динара, субвенције по хектару са 9.000 на 18.000 динара, по грлу са 25.000 на 40.000 динара.
„Повећане су и субвенције за овце и овнове, козе и јарчеве са седам на 10.000 динара, такође и за кокошке, а субвенције по кошници пчела су повећане са 800 на 1000 динара. На тај начин смо заокружили комплетно сточарство а повећање је предвиђено и за друге, па је за ратаре повећана цифра са 20 на 100 хектара обрадиве површине“, рекла је она.
Као веома важно је нагласила то да је неопходно одвојити подршку примарној пољопривредној производњи од инвестирања у будућност, а то се, према њеним речима потпуно финансира из других фондова.
Од 14 узорака вина чак 13 није одговарајућег квалитета и аутентичности
Министарка је истакла да су на неразумевање наишли и предложени износи подстицаја у Предлогу Закона о подстицајима, који је такође упућен у скупштинску процедуру.
„У предлогу су наведени минимуми за исплату па је, што се млека тиче, као минимум који држава треба да исплати било 10 динара а сада је у закону 15 динара а заправо ћемо исплаћивати 19, јер остављамо простор да ако буде новца исплатимо и више. Зато су предлогом закона заправо ограничене гарантоване, минималне вредности које ће држава дати“, рекла је Танасковић.
Извор: