Простран: Исплатити субвенције што пре

Аутор: Gdjakovic
280 посета

БЕОГРАД – Пољопривредницима је хитно неопходан новац који је држава законски предвидела и то одмах, не у априлу или мају, јер почињу најважнији послови попут сетве и других пролећних радова, истакао је данас агроекеономиста Милан Простран.

Он је за Танјуг нагласио да је додатни разлог за помоћ аграру то што је овог пролећа, у односу на претходно, потребно између 20 и 25 одсто више улагања за факторе интензификације, то јест за семе, гориво, ђубриво, резервне делове и нову механизацију.

„Ове године имамо и високе камате на кредите, мада никад не саветујем пољопривреднике да их узимају, па је у том смислу боље сачекати нека боља времена“, рекао је Простран.

Напомиње и да су пролећни радови највећи инвестициони захват у аграрној земљи као што је Србија, јер треба за месец и по дана уложити огроман новац за сетву пролећних култура на око два милиона хектара, као и у прихрану око милион хектара озимих култура, а треба сачувати и воћне културе и повртартство.

„То је озбиљан посао у време када су храна и енергија избиле у први план, али макар наш народ не мора да брине када је у питању храна, изузев о томе колико ће коштати“, рекао је Простран.

Агорекеономиста додаје да српским пољопривредницима много тога није наклоњено, јер морају да увозе ђубриво, као и нафту и механизацију, с обзиром на то да Србија више нема ни фабрику ђубрива, ни производњу машина.

Истиче да пролећни радови почињу ових дана и ратарима је новац највећи проблем, а затим и шта да посеју и на којој површини, па је важно да слушају савете стручњака, како би се снашли у овим сложеним временима.

„Они који имају шта да продају, користиће свој новац као обртни капитал, а неки су принуђени и да улажу у кредитне аранжмане, па многи очекују да им држава помогне, јер долазе тек нешто ниже цене ђубрива, гориво је сад ниже, сад више, а скупља је и механизација“, навео је он.

Према његовим речима, иако је аграрни буџет номинално повећан, још увек је релативно мали, јер очигледно да држава не може да издвоји више за ту намену.

„Често инсистирам на томе да аграрни буџет макар буде у корелацији за уделом пољопривреде у формирању БДП-а, а с тим у вези неки десетогодишњи просек креће се између 9 и 10 одсто, док се сада за пољопривреду издваја тек око 4-5 одсто“, наводи стручњак и додаје да претпоставља да за „тако нешто вероватно има разлога“.

Простран каже да је српском пољопривреднику тешко да иде укорак са конкурентима из ЕУ, који добијају седам до девет пута веће субвенције.

„Стога подвлачим да је најважније да оно што је обавеза државе у вези са премијама и регресима буде исплаћено што пре, јер је тај новац нашим пољопривредницима потребан одмах“, поручује агроекономиста.

Он додаје да су ту и нови проблеми за пољопривреднике, као што су регистрација и пријављивање путем електронских система.

„Можда је то преурањено што се тиче рокова и држава мора да изнађе модел да буду обухваћени сви они који имају за то услова, јер ми смо стара нација, а тек пољопривредници су у озбиљним годинама и нису упознати у информационим техникама, па се плашим да део њих неће успети све да одраде у року од месец дана, без обзира што им у томе помажу стручне службе“, рекао је Простран.

Стручњак каже да, када је Е-аграр у питању, млађи људи немају проблем, док код старијих то сигурно иде споро, нарочито у многим руралним деловима где још увек нема интернета или кабловске.

Наглашава и да је попис пољопривредника изузетно важан.

„То је трећи попис од Другог светског рата и од 2012. године открили смо многе критичне тачке у пољопривреди, почев од управљања и коришћења пољопривредног земљишта преко стања у сточарској производњи, до система за наводњавање“, нагласио је агроекономиста.

Очекује и да ће попис ће дати јаснију слику која готово сигурно неће бити оптимистична.

„Мислим да смо у великом заостатку и подвлачим да је важно да аграр подржимо можда и кроз ребаланс, а због свега тога, надам се да ће пољопривредници ове сезоне имати макар нормалне временске услове“, истиче он.

Наглашава и да пољопривредници морају да стекну навику да се осигурају, јер то чини тек њих око пет одсто.

Извор:

https://www.rtv.rs/sr_ci/ekonomija/aktuelno/prostran-poljoprivrednicima-potreban-novac-od-drzave-zbog-uvecanja-troskova_1424025.html

Srodni tekstovi

Оставите коментар