Они ће, за род из 2023. године, имати право на субвенције од 35.000 динара по хектару, под условом да целокупан остварени принос шећерне репе на уговореним површинама испоруче произвођачима шећера.
Држава ће паре уплаћивати произвођачима шећера који ће, потом, та средства проследити ратарима који гаје шећерну репу. За највише до 500 хектара. Уз услов да је производња по хектару најмање 50 тона.
– Земља се већ увелико спремна за сетву шећерне репе, влага се поправила последњих дана – казао нам је Милосав Остојић из Земљорадничке задруге АгроМВ из Сивца. – Имамо 360 хектара под репом. Откупна цена нам је гарантована уговором, а очекујемо да ће ове године бити више посејано, јер је и држава најавила нове субвенције за шећерну репу.
И док су поједини земљорадници коментарисали да су нови подстицаји намењени само великим произвођачима, Остојић сматра да је управо ова мера намењена малим и средњим.
– Ко има више од 500 хектара не може да конкурише за овај подстицај, а количина од 50 тона није велика и неостварива – каже нам Остојић. – Ко не може више од тога, тај не треба ни да је сеје. Иако нисмо узимали, знам да шећерана даје аванс од 500 евра, бескаматно, по хектару. Ове године нас очекује и скупља сетва. Скочиле су цене горива, ђубрива и семена. Неке процене су да нам за хектар треба 2.000 евра. Прошле године то је коштало 1.650 евра. Како објашњава Остојић, пре рата у Украјини основно ђубриво су плаћали 400,
а сада и више од 1.000 евра.
– Ако се људи озбиљно баве репом, већ су кренули са припремама – истиче наш саговорник. – Сваке четврте године иде на исту земљу, а поједини то раде и на сваке две, па зато имају слабији род.
МАЊЕ 30.000 ХЕКТАРА
ДРЖАВА је увела додатне подстицаје за произвођаче шећерне репе, како би повећала њену производњу. Стручњаци објашњавајау да је у Србији за 30.000 хектара мање посејане репе него претходних година.
Циљ је да се спречи несташица шећера, али и да шећеране имају довољно сировине, како не би морале да увозе сировину.
Извор:
