Одговоре које је данас министарка Јелена Танасковић упутила пољопривредницима који блокирају саобраћај, уз спремност да у сваком тренутку седне са њима и настави разговоре о сваком о појединачних питања, у току дана или ноћи, преносимо у целости:
Уколико вас занима тренд цена кукуруза и стање на тржишту које је објавило ресорно Министарство читајте у посебном тексту. Анализа – кукуруз
Захтев: Једнократна стимулација за одгој јуница на преласку у категорију приплодне краве – 100.000 динара(нова мера).
Овај захтев је Влада прихватила
Захтев: Подстицаји за приплодне млечне краве – 40.000 динара по грлу
Испуњен захтев. Износ субвенције за 2024. годину је 40.000 динара. Подстицаји за квалитетна приплодна грла – млечне краве су повећани и исплаћени у 2023. години у износу од 40.000 динара по грлу.
Захтев: Укидање ограничења од 19 грла говеда за конкурс набавке опреме за сточарску производњу
Предлог је уважен и граница ће бити померена на 29 грла, чиме ће бити изједначена са условима за ИПАРД средства.
Захтев: Премија за млеко 19 динара по литри предложено за 2024. 15 динара;
Влада је у 2024. дала веће премије од захтева. Премија за млеко ће у 2024. години, као што је и 2023. године, износити 19 динара по литру.
Захтев: Што се тиче нетачног образложења у изменама Закона о пољопривреди и руралном развоју за 2024. договарано од маја до 29.септембра: -Субвенције по хектару за биљну производњу – 35.000 динара, најкасније до 31.3. текуће године(тражи се од августа 2022)
Влада је у потпуности сагласна да се мере дефинишу у заједничкој сарадњи. Уредба дозвољава да ти износи буду већи, као што је и урађено 2023. године. У буџету за 2024. годину, само за субвенције је одвојено 100 милијарди динара, од чега је 15 милијарди намењено за поврат акцизе, а 85 милијарди динара за остале субвенције.
Захтев: Субвенционисани кредити у току целе 2024. године са каматом од један одсто којим се могу и рефинансирати постојећи кредити
Влада гарантује да ће током целе 2024. бити субвенционисани камате на кредити, баш као што је случај и 2023. године.
Захтев: Решавање проблематике дугова и налажење решења за измену Закона ПИО за пољопривредника( дуг превазишао висину аграрног буџета)
Потпуно смо сагласни, што се тиче решавања проблематике и налажења решења и спремни смо да ОДМАХ започнемо разговоре и о Закону о ПИО.
Захтев: Стимулација за одгој това јунади домаћих раса (не из увоза!) -25.000 динара по грлу.
Влада је апсолутно сагласна да заједно са пољопривредницима ради на проналажењу решења.
Захтев: Брисање пољопривредника из кредитног бироа (да би могли да аплицирају за субвенционисане кредите са један од сто каматом);
Када је реч о брисању пољопривредника из кредитног бироа, пољопривредници су кредите узимали код комерцијалних банакака, те их није држава ставила у кредитни биро, већ су то учиниле банке на основу неисплаћених кредита. За овај захтев Влада Србије једноставно није надлежна.
Што се тиче робне берзе, терминске продаје и робног записа, министарство је појаснило да је Закон о јавним складиштима за пољопривредне производе, а који се бави овом тематиком, усвојен 2021. године и позвало представнике удружења да, уколико имају идеје за унапређење овог закона, започну разговоре ОДМАХ, како би нови предлог закона био спреман за следећу Владу и следећи сазив Скупштине.
Што се тиче олакшице у висини акцизе, министарство је, још једном, подвукло да је и овај захтев испуњен, на начин да је Влада Србије договорила да на издате пољопривредне картице на НИС пумпама, сви пољопривредни произвођачи плаћају 179 динара по литру, након чега им се враћа та акциза у износу од 50 динара по литру.
Све што је потребно да пољопривредник уради јесте да приликом куповине горива на пумпи да број свог пољопривредног газдинства (БПГ) који ће се аутоматски видети кроз систем еАграр. Као што је споразумом било и дефинисано, поврат акцизе важи за 100 литара по хектару, до 100 хектара обрадиве површине. Дакле, захтев је у потпуности испуњен, а разлика о којој део пољопривредника прича је техничка – да ли се одбитак добија на пумпи, или Влада уплаћује новац по добијању рачуна, а у року од максимално две недеље!
Што се тиче сторнирања инспекцијских налога за оне парцеле где је пронађено да су се пријављивали за субвенције, а да на том земљишту ништа није узгајано, министарство је додатно појаснило да ниједан пољопривредни произвођач који је имао пољопривредну производњу на својој парцели није стављен у пасиван статус, иако је имао нека неслагања у контроли. У пасиван статус су стављена само пољопривредна газдинства која су узимала субвенцију државе за земљу која се не обрађује годинама уназад (шума, објекат, у прилогу слике које доказују описано). У одговору су наведени јасни примери таквих злоупотреба“ наводи се у одговорима министарке.