Одбор за пољопривреду Скупштине Србије тражи од министарства хитну исплату субвенција и измирење свих дуговања

Аутор: draganadpetrovic
156 посета

Имајући У виду претходну сушну пољопривредну 2022.годину, недостатак средстава пред престојеће пролећне радове и потребу да се прихрана пшенице-јесењих усева и пролећна сетва што квалитетније обаве Одбор за пољопривреду шумарство и водопривреду препоручује Влади Републике Србије и Министарству пољопривреде шумарства и водопривреде:

1. Да се у најкраћем могућем року, из средстава буџета за 2023, не чекајући најављени Е аграр, у целини исплате дугови по захтевима за подстицаје у пољопривреди пристиглих до краја 2022.године ( директна плаћања и рурални развој).

2.Одбор препоручује и да се подстицаји по хектару из директних плаћања за 2023. годину исплате у што краћем року као и друга плаћања по захтевима поднетим до сада за подстицаје које је могуће обрадити и исплатити.

3. Одбор препоручује да се омогући подношење захтева за подстицаје из сточарства-директна плаћања, за грла из друге половине 2022. године што је онемогућено изменом Правилника 30.12. 2022. и скраћењем рока за подношење захтева са 31.1.2023.године на 31 децембар 2022, те да се изврши исплата по тим захтевима који испуњавају услове.

4.Одбор препоручује Министарству, да што пре, са пословним банкама испреговара кредите за пољопривреду и пољопривреднике са, од стране државе, регресираним каматама.

5. Одбор препоручује и појачано ангажовање Владе , Министарства и НБС у решавању проблема у малинарству око мораторијума на кредите откупљовачима и хладњачарима ради исплате преузете малине и припреме производње у 2023.

Илустрација: Неопходна је квалитетна прихрана јесењих усева

Образложење:

Не улазећи у оправданост и не спорећи увођење система Е аграр Одбор је мишљења да предстојећу прихрану јесењих усева и предстојећу сетву треба обавити што квалитетније ( што потпунија прихрана, квалитетна обрада , квалитетна семена, квалитетна заштита усева од болести и штеточина). Одбора сматра да пролећни радови не могу да сачекају увођење система Е аграр, те да треба што више новца уложити у сетву, прихрану, заштиту усева и на такав начин обезбедити услове за што веће приносе у биљној производњи .

Одбор сматра да је исплата дугова по захтевима за подстицаје у целини нужна, да би се избегле тужбе и већи трошкови ( што је већ био случај 2013. и 2014. године). На такав начин би се и обезбедила и равноправност међу пољопривредницима где за исту ствар, уз испуњење услова, једни добију новац а други не. Није коректно из директних плаћања за 2022. преносити у 2023. Исплату подстицаја за сунцокрет, а друге производње оставити без исплате.

Одбор сматра да би тај новац, уз плаћање подстицаја из директних плаћања по хектару за 2023. и још неких мањих доспелих обавеза , уколико се исплате што пре, завршио у предстојећој сетви и прихрани озимних усева . ( Одбор до ове седнице није од Министарства добио тражене информације о висини дуговања из захтева поднетих до краја 2022. године али из других информација претпоставља да се ради о дуговањима у висини од 13 милијарди. )

Одбор је мишљења да ће пољопривредници, уколико се што пре исплате подстицаји и регреси по хектару за 1 700 000 хектара у висини од прошлогодишњих 8000 по хектару, добити пред сетву још око 13,5 милијарди . То је значајан новац који се може упумпати у пољопривреду пред предтојеће пролећне радове. Позитиван ефекат исплата на приносе у 2023. години изостаће уколико се чека да проради најављени систем Е аграр.

 

Илустрација: Пољопривредници са зебњом чекају пролећну сетву

У Одбору постоје мишљења да систем Е аграр у првој години треба да буде уведен као још једна могућност у начину подношења захтева за остваривање права на подстицаје у пољопривреди, а не искључива обавеза у првој години. Чланови Одбора су сагласни да Е аграр треба прилагодити пољопривреди и календару пољопрiвредних радова, а не обрнуто.

Одбор сматра да је изменом Правилника 30.12. 2022.године којим се регулишу директна плаћања подстицаја по грлу нанета штета сточарима и сточарству које је иначе угрожено у Србији. Изменом Правилника рок за подношење захтева за приплодна грла за другу половину 2022.године је скраћен за месец дана и на тај начин су сточари онемогућени да поднесу захтеве за своја грла ( рок за подношење захтева пре измене Правилника је био 31.12. 2023. скраћен је претпоследњег дана 2022. на 31.12.2022.). Одбор сматра да ову аномалију треба што пре исправити, омогућити подношење захтева ради исплате за другу половину 2022. године.

Извор: Агробизнис магазин

ФОТО: Pixabay

Srodni tekstovi

2 коментари

Vidović Vitomir 25. јануара 2023. - 01:20

Ovakva politika organizacije poljoprivredne proizvodnje vodi još većem siromaštvu 4,2 miliona građana i bankrotu države.
Tako se ne radi u bogatim društvima

Одговори

Оставите коментар