Ово су субвенције које даје Министарство у 2023. години

Стручна анализа показује да ће пољопривредник убудуће за административну процедуру трошити четири пута мање времена него досад, издвојити 83 одсто мање новца. Истраживање које је НАЛЕД спровео уз подршку Немачке развојне сарадње јасно кроз бројке показује шта пољопривредници добијају буквално кликом на мобилном телефону.

– Пољопривредници су обавезни да доставе 89 података на више од 10 различитих докумената од којих је барем 60 одсто непотребно. Или се више пута понавлјају или постоје у базама других институција. Службеници податке ручно проверавају, чак и прекуцавају, због чега се непотребно губи време и може доћи до кашњења у исплати субвенција – наводи се у анализи.

Уместо четири шалтера један клик на телефону

Уместо четири шалтера пољопривредник има налог на порталу Управе за аграрна плаћања и сам уносио податке о себи, члановима газдинства, парцелама на којима обавлја производњу, животињама или културама које гаји. Исправност се софтверски контролише увидом у базе података катастра, МУП-а, АПР-а, Управе за ветерину…

Домаћин пољопривредник који се регистровао и има свој лични број преко портала подноси и захтеве за субвенције. Према ранијим прорачунима код уписа газдинстава укупни трошак за полјопривреднике могао би да се смањи са 133 на 19 милиона динара. Просечно време проласка кроз процедуру са 280 на 75 минута.

Наједноставније описано еАграр је скидање камена бирократије са леђа пољопривредника.

Рекордна издвајања за пољопривреду

Србија се ове године издвојила у односу на друге државе – највишим средствима која ће бити издвојена за субвенције. Износ укупних субвенција у пољопривреди са свим изворима финансирања је 68,7 милијарди динара. Уз најаву да ће све за шта су пољопривредници конкурисали прошле године, бити исплаћено до 15. марта, министарка пољопривреде Јелена Танасковић поручула је: “Улагања државе у пољопривреду никада нису била већа и никада није био повољнији тренутак за улагање у пољопривреду”.

Ове године је рекордно издвајање на пољопривреду на коју иде пет одсто средстава из државног буџета, од чега 80 одсто одлази на субвенције.

Шта је све министарка Танасковић најавила пољопривредницима за ову годину:

Први пут фармери ће од Развојне агенције моћи да добију кредите од 100.000 до милион динара, са 50 одсто поврата.

Повољности за ратаре: 6.000 динара по хектару, плус 3.000 за гориво.

Преузели смо обавезе да исплатимо све за шта су пољопривредници конкурисали прошле године и закључно са 15. мартом све ће бити исплаћено

Премије за млеко подигнуте на 15 динара по литру, субвенције по грлу на 30.000 динара. Спремне нове мере за набавку нових стеоних јуница.

Произвођачи ће од ове године моћи да носе млеко на анализу у референтну државну националну лабораторију (ДНРЛ) у Батајници. ДНРЛ до сада није могла да буде отворена ка тржишту, јер није могла да изда фискални рачун. Ове године постаће отворена за тржиште и моћи ће да ради суперанализе за пољопривреднике

Прави тренутак за улагање и због ситуације на европском и светском тржишту: „Надам се да ћемо моћи у наредних пар месеци да обрадујемо и произвођаче јабука и друге воћаре да им је отворено кинеско тржиште”.

У марту нови јавни позив, вредност 12 милиона евра: За правна лица, предузетнике и задруге који се баве откупом, прерадом, складиштењем и пласманом пољопривредних производа.

До сада је потписано укупно 1.340 уговора за реализацију пројеката за унапређење биљне и сточарске производње укупне вредности 47 милиона евра. Од тога су 23,5 милиона евра бесповратна средства.

Обновљиви извори енергије: Фокус дела инвестиција ће бити у светлу глобалне енергетске кризе, опрема за подизање конкурентности производње, али и иновације, дигитализација и аутоматизација процеса.

ЕУ фондови: Још нису потрошена средства из ИПАРД 2, а већ су нам одобрена нова средства из ИПАРД 3. Закључно са 31. мартом биће прегледано свих 307 захтева за средства из ИПАРД 2, кренуће се у инвестирање. Од тих средстава је 65 одсто бесповратних, а преко кредита Светске банке држава даје пољопривредницима средства од којих је 50 одсто бесповратних.

Камате на субвенционисане пољопривредне кредите и ове године биће мање.

Помоћ малинарима пред нову откупну сезону репрограмом за кредите. Они сада преговарају са банкама.

Нема ни лево ни десно, директна плаћања 2 милијарде

Део улагања регулисан је Уредбом која је усвојена почетком фебруара. У Уредби о расподели подстицаја у пољопривреди и руралном развоју за ову годину дефинисана су средства из буџета и то:

Директна плаћања – 2.000.000.000 динара

Мере руралног развоја – 646.050.000 динара

Кредитна подршка у пољопривреди – 650.000.000 динара

Нема границе за продају млека, критеријум је конкурентност

Министарка пољопривреде Јелена Танасковић посебну пажњу на Бизнис форуму на Копаонику посветила је произвођачима млека, али и програмима преко којих се нуде бесповратна средства за нове младе пољопривреднике.

– За 2023. нема више доње границе, млеко могу да предају и они који имају литар, али нема ни горње границе. Да бисмо подигли сектор треба да радимо, и да подигнемо свест о томе шта је то што нас чини конкурентнима. Оно на чему мора да се ради јесте конкурентност јер нисмо конкурентни ако нам крава даје 15 литара млека, већ треба да видимо како да дођемо до 30 и 60 литара – рекла је министарка.

Она је подсетила на прошлогодишњу ситуацију са поремећајем тржишта млека и када је дошло до несташице, због чега је држава морала да реагује.

– Повукли смо потез и донели меру која није популарна и коју бранимо јер смо дошли у ситуацију да се наше млеко просипа и то не сме да се деси – истакла је она. Танасковић је рекла како је примарним произвођачима подигнута цена субвенција на 15 динара, да су повећане субвенције по грлу на 30.000 динара, као и да су спремили још мера, за набавку нових стеоних јуница.

Међу програмима издваја се да је први пут држава у својој кровној инвестиционој уредби препознала пољопривредна газдинства, тако да свако ко уложи од 100.000 до милион евра, имаће поврат од 50 одсто, а ако уложи преко милион евра, на то ће имати још додатан поврат од 25 одсто.

Извор:

https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/umesto-4-saltera-dovoljan-klik-na-telefonu-ministarka-najavila-vece-subvencije-za/l8ejm0z