Одбор Скупштине Србије за пољопривреду, шумарство и водопривреду усвојио је данас предложени буџета од 104,7 милијарди динара за ту грану привреде у 2024. години. Представница Министарства финансија Марија Филиповић рекла је на седници тог одбора да је буџет за пољопривреду мањи 9,6 милијарди у односу на ребалансирани буџет за ову годину у који је, између осталог, урачуната и исплата дугова пољопривредницима по разним основама за 2022. годину. Она је рекла да је предложеним буџетом предвиђено да се обухвате сва повећања субвенција и подстицаја која су договорена са пољопривредницима, затим субвенције за повећање површина са 20 на 100 хектара. Филиповић је одбацила тврдње појединих чланова Одбора да постоје дугови према пољопривредницима и из 2021. и ранијих година, али није искључила могућност да има појединачних случајева да пољопривредницима нису исплаћене субвенције због непотпуне документације. Навела је да се изменом Закона о подстицајима у пољопривреди и руралном завоју, која је у скупштинској процедури, уводи обавеза свих корисника субвенција који су их добили, а не обрађују земљу, да та средства врате у буџет са законском затезном каматом. Додала је и да ће бити измењен Правилник о регистру пољопривредних газдинстава и да ће пољопривредници који незаконито користе та средства бити стављени у „пасиван статус“ од пет година, што значи да не могу добити субвенције.
Пољопривредник који обрађују земљиште које није у њиховом власништву моћи ће, како је рекла, после измена Закона о подстицајима, да конкуруше за субвенције. Филиповић је навела и да се „интезивно ради“ на стратегији развоја пољопривреде и рурарног развоја за наредних десет година јер 2025. истиче стратегија донета 2014. године.
Члан одбора из странке Двери Милован Јаковљевић рекао је да стратегија из 2014. године није реализована, а да је из донација њена припрема плаћена 8,2 милиона долара. Навео је да су субвенције пољопривредницима добре и да их је власт усвојила из страха од нових протеста, али да није добро то што у пољопривреди нема системских решења и да су мала газдинства маргинализована. Он је предложио да се субвенције по хектару повећају са 18.000 динара на 20.000 динара за пољопривредне површине у равничарским крајевима, а да субвенције у маргинализованом и брдско-планинском подручју, где је земљиште шесте, седме и осме класе, буде 40.000 динара. „То је важно због одржања производње у тим крајевима, здравља људи, али и због безбедносних и демографских разлога како би се зауставило исељавање из тих подручја“, рекао је Јаковљевић. Додао је да би требало спојити субвенције за уматичене краве од 40.000 динара и субвенције за млеко које треба линеарно исплатити по 120.000 динара, укупно 160.000 динара.
Председник Одбора Маријан Ристичевић рекао је су такав буџет са повећаним субвенцијама и подстицајима тражила удружења пољопривредника која су склопила споразум са Владом Србије после протеста на улицама и да Одбор подржава договор, али да мисли да тежиште у пољопривреди треба ставити, не на подстицаје, већ спајање примарне производње меса, млека и јаја и прерађивачке индустрије. Истако је да је недопустиво да се субвенције исплаћују после сетве и апеловао на Министарство пољопривреде да не кажњава пољопривреднике који су погрешно пријавили обрадиве површине због тога што је на крају њиве део обрастао дрвећем. „Недопустиво је казнити пољопривреднике због тога што су, на пример, пријавили површину за субвенцију, а нису од те површине одузели део обрастао растињем. Прошао сам недавно кроз Хрватску и видео да ни једна њива није без неке шумице по ободу. Пољопривреднике у Србији нико није упозорио да тај део не рачунају у површину за коју траже субвенцију, па то није искључиво њихова грешка“, рекао је Ристичевић. Истакао је да њих не треба кажњавати укидањем права на субвенције и стављањем у пасиван положај, већ дати рок да „одокативно“ исправе те грешке пошто Србија нема информациони систем земљишних парцела – ЛПИС (Ланд Парцел Идентифицатион Сyстем) којим би се утврдило стварно стање на терену.
Седницу одбора обележио је и спор Ристичевића са Филиповић која га је прекинула у тренутку када је узео реч како би изнела закључак о предложеном буџету за пољопривреду Рисичевић је рекао да му је Филиповић одузела реч и да је „требало да се држи реда јер у супротном се губи смисао“. „Држите се реда као што се ја држим кад дођем у Министарство или немојте долазити“, рекао је Ристичевић и оптужио Министарство пољопривреде да жели да врши надзор над Одбором за пољопривреду, између осталог и на начин да Одбору шаље предлог закључака за одређену седницу.
Каква ће бити наредна сезона за малине? Да ли се може очевати боља цена?
Шеф посланичке групе Народног покрета Србије Мирослав Алексић предложио је да подстицаји за пољопривреду буду дуплирани, са садашњих пет одсто на 10 одсто републичког буџета, те да се тако искористи потенцијал који Србија има у овој грани привреде. „Уколико се ситуација не схвати озбиљно, млади ће отићи са села јер нико у оваквим условима не може озбиљно да се бави пољопривредом. Одлазе да возе камионе по ЕУ јер овде не могу да опстану. А ми ћемо наставити да једемо албански парадајз, паприку и краставце, француски кромпир и да пијемо пољско млеко“, рекао је Алексић.
