Нагомилани дугови за субвенције у пољопривреди неће бити исплаћени?

Аутор: Gdjakovic
188 посета

Према реаговању газдинстава о исплати дуга за разне видове подстицаја и најаве да је могуће да се то и догоди и недогоди, повећана је брига и страх за опстанак послова којима се баве – закључио је Управни одбор Удружења Агропрофит и истакао да наши фармери у односу на ЕУ остварују мање од пет одсто укупног прихода по газдинству оствареном од државних субвенција, а то није довољно за конкурентност.

Удружење Агропрофит у послењих 30 дана регистровало је на стотине питања и пријава везаних за исплате. Према изјавама пољопривредника неки још чекају новац за 2021. годину.

Управни одбор Удружења упутио је детаљан предлог Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде, о мерама за стабилизацију стања у говедарству – посебно товног. Ово Удружење подржава иницијативу да Одбор за пољопривреду Народне скупштине размотри насталу ситуацију и утврди разлоге и потребу за израду Ребаланса буџета за 2023. годину и да такав предлог упути надлежнима.

У целини преносимо писмо упућено Одбору за пољопривреду Народне скупштине.

Пољопривредницима нису у потпуности исплаћени подстицаји, премије и бесповратни новац за набавку опреме и приплодних квалитетних грла стоке за 2022. годину, а појављују се и дугови и за неколико година уназад. Укупан износ дуга није још утврђен, а међу газдинства стигла је вест са колегијума да Министарство пољопривреде размишља да не исплати поменуте стечене обавезе.

Одавно је познато да се из године у годину, преносе финансијске обавезе и да се исплате старог дуга обављају из текућег буџета, што министарка Јелена Танасковић оцењује као незаконито, и ту праксу жели да „пресече“, што за газдинства која очекују новац из државне касе није прихватљиво.

Листа давања, које је Министарство пољопривреде минулих година повећавало без прилива новца из централне касе, утицала је на садашње гомилање дуга. Нарочито оптерећење била је додела 2.200 трактора, набавка механизације и недавна давања за производњу сунцокрета.

Посебан проблем чинила је организација рада Управе за аграрна плаћања у којој су газдинства трагала за својим предметима без одговарајућег архивирања и могуће идентификације. На све то одговор је био „ваш предмет је у раду“, а показало се да и данас неке пријаве, иако уредно поднете, не постоје, па је произвођачима предложено да обаве „реконструкцију“ – значи да све папире поново пошаљу на исту адресу.

У насталим приликама сасвим је јасно да на ставкама из државне касе новац намењен пољопривреди не постоји и да је за сваку интервенцију за исплату дуга потребан ребаланс, а пре тога попис свих дугова, што ни један министар код примопредаје функције за две деценије уназад није урадио.

Министарка Танасковић има вољу, а знање ћемо тек видети, да направи реда у финансијским токовима и односима са газдинством. Прича о занемаривању исплате дуга ипак говори о покушају да се у овом сектору уштеди више десетина милијарди динара и омогући Министарству финансија да и даље говори о стабилности буџета или да се поткопа политика владајуће партије међу пољопривредницима. Без разлике које приоритете има државни врх у инвестицијама, сасвим извесно је да ће уважити потребну финансијску интервенцију у сектору аграра и проценити да је важно у овом часу да се неко обрати и објасни да ова структура није одбачена и да се неће вратити тешкоће које су преживљавали у санкцијама.

Важно је поручити пољопривредницима да не одустану од гашења, пре свега, сточарске производње, органске производње и одрживих инвестиција. Пољопривредници не могу занемарити истину да је сваки напредак на њиховом газдинству у последњих 10-15 година остварен уз учешће државе, а да смо сви заједно били рационалнији остварења би била и већа – од примене ИПАРДА до прерађивачке индустрије.

Нема те области у пољопривреди којом наши људи не желе да се баве – од млечног говедарства до винарства, али без пријема предвидљивих државних новчаних подстицаја, то је за њих неостварљиво. Без државне помоћи, наша пољопривреда неће задржати ни минимум конкурентности, јер у ЕУ најмање 20 одсто прихода фармери остварују из различитих фондова и давања њихових држава.

Газдинства, а поготово она приходовно угрожена, очекују од Одбора за пољопривреду да темељно сагледа информацију у сектору исплате свих давања из државне касе и да подржи програм финансирања према закону, што обухвата и висину издвајања из буџета за пољопривреду.

Очекујемо да ће Одбор проценити организациону и кадровску компетентност садашњег састава Министарства пољопривреде, уз уважавање чињенице да су поједини сектори стручно и материјално запостављени, а да се у појединим областима често догађа кршење законских прописа.

Удружење је вољно да помогне у сектору товног говедарства, уз заустављање пада и да активностима у регионима подстакнемо коришћење најрационалнијих услова за економичност у овом делу сточарске производње, каже се у писму које је упућено Одбору за пољопривреду Народне скупштине.

Удружење је сачинило и преглед стања у товном говедарству у Србији, где је остварен напредак, али и уочило недостатке у појединим сегментима – од увоза телади, промета и продаје.

Извор:

https://poljoprivreda.info/tekst/da-li-drzava-uopste-zna-koliko-duguje-poljoprivrednicima

Srodni tekstovi

1 коментар

savo 22. јануара 2023. - 17:21

Šta je pesnik ovim tekstom hteo da kaže?
Pitanje je i dalje ,dali če se isplatiti dugovanja prama poljoprivrednicimžma iz 2020-te godine ,koje smo trebali da dobijemo 2021-ve godine?

Одговори

Оставите коментар