Како сектор пољопривреде пролази у пандемији коронавируса? Колика је штета досад? Могу ли пољопривредници да рачунају на помоћ државе?
Пандемија нам је свима загорчала живот. Ипак, пољопривреда је прошле године била „златни дечко“ српске привреде и добар адут за очување укупног БДП државе у кризи какву свет не памти. Извоз је порастао 50 одсто за само две године и износио невероватне 4,2 милијарде долара. Цене житарице и воћа су на озбиљно високом нивоу. Наравно, постоји и неколико врста произвођача који нису прошли добро, јер су туризам и угоститељство као њихова главна платформа за продају доживели тотални колапс. Због тога смо прошле године исплатили више милијарди динара помоћи директно на рачуне пољопривредника. Ове године, на пример, произвођачима кромпира помажемо повезивањем с великим трговинским ланцима. Откуп иде добро и свакако ће се наставити, како би и они ову ковид кризу поднели лакше.
Били сте у званичној посети Абу Дабију с председником Србије Александром Вучићем, имали сте више разговора у вези с пољопривредом… Шта је од тога најзначајније за Србију?
Заборавили сте Бахреин. Комплетан Голфски залив за Србију и њену пољопривреду може да значи одскочну даску за, како ја то често кажем, нови ниво игрице. Свакоме је јасно да говоримо о тржишту које има најпотентнију куповну моћ. Таква места су рај за сваког доброг произвођача хране, јер се за њу плаћа „сувим златом“. Две су кључне вести из тих посета. Прва је најава озбиљних инвестиција у сектор прераде хране у Србији, што је најбоља могућа врста инвестирања у аграру, јер значи прелазак са обичних ауто-трка на такмичење у Формули 1. Друга је, као шлаг на торти, да Уједињени Арапски Емирати желе да буду платформа за извоз српске хране – како на Блиском истоку, тако и на Далеком истоку.
Шта ми можемо од пољопривредних производа да понудимо Емиратима? Шта они највише воле из Србије?
То је, свакако, месо и воће. Било да је реч о јунећем и јагњећем месу или о јабукама, малинама и боровницама. Србија производи врхунски квалитет и за њега ће сигурно бити озбиљне потражње. Тако је био случај и с јабукама, које су пре само неколико месеци почеле да се извозе у Индију. Само ћу рећи да су све расположиве количине јабука, сорти које они траже, продате и извезене већ у прва три месеца ове године. То је још један доказ да је отварање нових тржишта на коме инсистирам откако сам преузео ресор, сада већ давне 2016. године, заправо услов без кога се не може.
