Интезивно радимо на потрошњи средстава из ЕУ фондова и још нисмо потрошили средства из ИПАРД 2, а већ су нам одобрена нова средства из ИПАРД 3. Зато ћемо закључно са 31. мартом ове године прегледати свих 307 захтева за средства из ИПАРД 2 и кренуће се у инвестирање, рекла је министарка пољопривреде Јелена Танасковић, на панелу посвећеном о изазовима у пољопривреди на Копаоник бизнис форуму.Од тих средстава је 65 одсто бесповратних, истакла је Танасковић, а преко кредита Светске банке држава даје пољопривредницима средства од којих је 50 одсто бесповратних.
Држава, нагласила је, спрема кровну уредбу, према којој ће први пут и фармери од Развојне агенције моћи да добију кредите од 100.000 до милион динара, са 50 одсто поврата.
Оно на чему мора да се ради јесте конкурентност, јер, како је рекла, нисмо конкурентни ако нам крава даје 15 литара млека, већ треба да видимо како да дођемо до 30 и 60 литара.
„За 2023. нема више доње границе, млеко могу да предају и они који имају литар, али нема ни горње границе. Да бисмо подигли сектор треба да радимо, и да подигнемо свест о томе шта је то што нас чини конкурентнима“, рекла је Танасковић.
Она је подсетила на КБФ, како смо прошле године имали ситуацију са поремећајем тржишта млека, где је дошло до несташице, због чега је држава морала да реагује.
„Повукли смо потез и донели меру која није популарна и коју бранимо јер смо дошли у ситуацију да се наше млеко просипа и то не сме да се деси“, истакла је она.
Танасковић је рекла како је примарним произвођаима подигнута цена субвенција на 15 динара, да су повећане субвенције по грлу на 30.000 динара, као и да су спремили још мера, за набавку нових стеоних јуница.
„Ратарима ћемо дати повољности, прошле године имали су 6.000 динара по хектару, плус 3.000 за гориво, то остаје и ове године. Преузели смо обавезе да исплатимо све за шта су пољопривредници конкурисали прошле године и закључно са 15. мартом све ће бити исплаћено“, нагласила је Танасковић.
На пољопривреду ове године, подсетила је она, иде пет одсто средстава из државног буџета, од чега 80 одсто одлази на субвенције.
„Причала сам са представницима других земаља и ми издвајамо највећа средства за субвенције, расута су на 34 мере. Можда би то требало да се групише, а треба да радимо и на стимулацији извоза“, истакла је Танасковић.
Извор: Данас
