На седници Скупштинског одбора она је навела да ће директна давања, углавном преко Управе за аграрна плаћања бити 15,5 милијарди динара.
Министарка је рекла да је планирано давање помоћи и нашим људима на КиМ у износу од 200 милиона динара.
Према њеним речима, до краја године биће исплаћена помоћ за произвођаче сунцокрета, а већ је донета одлука о мери подршке произвођачима шећерне репе за следећу годину које ће бити 35.000 динара по хектару.
У буџету су предвиђена и средства за део камата које ће банке репрограмирати кроз кредите, што је једна од подршки.
Најавила је и подршку од 20 динара по литри горива која ће бити реализована до краја године, те 15.000 тона меркантилног кукуруза што ће бити помоћ узгајивачима млечних крава, јавља Танјуг.
Драгана Ђорђевић из Министарства финансија рекла је да је раздео буџета Министарству пољопривреде кроз ребаланс увећан за 26,6 одсто.
Први пут за аграр преко 5% Буџета
Рекла је да ће кроз ребаланс пољопривредни буџет бити 5,3 учешћа у укупним приходима буџета, а да ће преко 37 одсто укупних државних субвенција кроз ребаланс бити за пољопривреду.
Посланик Дејан Булатовић казао је да се мора дати временски оквир исплате дугова пољопривредним произвођачима, као и када ће бити нови конкурси за државне субвенције.
Он је оценио да је много малих фарми, посебно говеда, већ угашено, и оценио да се тако гасе и села.
Министарку је питао о могућности за повратак говедарства у Србију, јер је сада сточни фонд десеткован.
Булатовић се заложио за повећање робних субвенција као подршку сточарству, кроз донацију хране за животиње и истакао да би та помоћ морала да стигне и до оних који имају краву или две.
Посланик Ненад Митровић рекао да због ограничења мандата на две године разговор може да буде беспредметан јер се тек у плановима од пет па на више година може урадити нешто видљиво.
Начелно он је оценио да је планирано повећање недовољно за пољопривреду, јер су проблеми велики.
Како држава мисли да развија сточарство ако нема јаку ветеринарску службу на терену, сви који се баве том праксом су на егзистенцијалном минимуму, запитао се он и упозорио на смањење буџетских давања за ветерину.
Поједини чланови одбора заложили су се да се одмах не одговора на постављена питања, већ да се одговори дају на посебним седницама одбора које ће бити организоване у будућности.
Отворена су питања малих субвенција и дугова односно неисплаћених субвенција.
Било је залагања и за повећања буџета Управе за заштиту биља.
Поставило се питање и суштине трошкова услуга по уговору наведених у предлогу ребаланса.
„Не могу да се сложим да се пољопривредницима не даје, можда може више, и то није спорно”, рекла је министарка одговарајући на питања.
Додала је да са ребалансом Управа за аграрна плаћања излази на 61 милијарду динара у 2022. године, и оценила да је то озбиљно улагање.
Позвала је посланике да се виде на крају године па да разговарају о томе шта је у међувремену реализовано.
Најавила је да ће интензивно радити 2023. године на увођењу е-аграр система, од кога се пуно очекује.
Извор: https://www.politika.rs/
