Министарка Танасковић најавила: До краја године додатна подршка за кориснике подстицаја за органску биљну производњу

Пољопривреда је један од наших најважнијих ресора, то је наша храна, пиће, ваздух и живот. У државној каси одвојено је 80 милијарди динара за пољопривреднике, а посебна брига односи се на младе.

Министарка пољопривреде, шумарства и водопривреде Јелене Танасковић у интервјуу за Телеграф Бизнис објашњава шта све чека пољопривреду у наредном периоду, који су највећи изазови, али и како да искористимо наше огромне шансе које се огледају у производњи, било органској или комерцијалној.Најављује и нове регулаторне одлуке у том правцу, али и већу едукацију.

Како је нагласила министарка буџетом за 2023. за пољопривреду је предвиђено рекордних 80 милијарди динара. Она је објаснила како ће тај новац бити распоређен.
– Поносна сам на чињеницу да је буџет Министарства пољопривреде за 2023. годину рекордан и износи 79,7 милијарди динара. Највећи део средстава је намењен унапређењу производње и стабилности дохотка произвођача – рекла је она.
Министарка Танасковић је појаснила и на које субвенције могу да рачунају пољопривредници и наредне године.
– Износ укупних субвенција у пољопривреди са свим изворима финансирања је 68,7 милијарди динара што износи 87% буџета МПШВ за 2023. годину и 35 % укупних субвенција Републике Србије.Истичем чињеницу да у националном буџету у 2022. години има више од 30 мера. Поред директних плаћања за које је у 2023. години намењено 46,9 милијарди динара, за мере руралног развоја издвојено је осам милијарди динара, за ИПАРД – 6,3 милијарде динара, за Пројекат тржишно оријентисане пољопривреде који Министарство пољопривреде спроводи са Светском банком – 2,2 милијарде динара…Подсећам да се мере директне подршке произвођачима односе на премију за млеко, подстицаје за биљну и сточарску производњу и реализацију регреса.
Поред исплате субвенција, наставиће се и са улагањима у уређење водотокова и заштиту од штетног дејства вода (део управљања водама који се финансира преко ЈВП Србијаводе) у износу од 1,93 милијарди динара.

 

Илустрација: На подршку могу да рачунају и млади пољопривредници

Према њеним речима на подршку могу да рачунају и млади пољопривредници и жене носиоци газдинства.
– Млади пољопривредници су поред жена, категорија којој се већ посвећује посебна пажња и у оквиру националних мера и ИПАРД програма.Тако на пример, млади произвођачи могу да користе субвенционисане кредите уз свега 1% камате, и у просеку трећина кредита буде исплаћена управо њима. Они такође имају и предност приликом бодовања и рангирања за добијање подстицаја из националног буџета, као и приликом конкурисања за ИПАРД програм.У оквиру ИПАРД II програма млади су могли да рачунају на 5% виши подстицај у односу на остале категорије (65% укупних прихватљивих трошкова инвестиције) у оквиру Мере 1 која је намењена инвестицијама у изградњу и опремање објеката и набавку пољопривредних машина и механизације за примарну пољопривредну производњу.

У наредном ИПАРД III програмском циклусу млади ће моћи да рачунају на још значајнију подршку која ће износити чак 70% од укупних трошкова, а биће проширена и на Меру 7 која је намењена руралном туризму.
У наредној години планирамо да дефинишемо нове критеријуме за сваки подстицај у оквиру националних мера, како бисмо додатно повели рачуна и на прави начин помогли одређеним категоријама произвођача, а посебно младима који желе да се баве пољопривредном производњом.

Илустрација: Органски биљни произвођачи добиће додатно 3.500 динара по хектару

Органска производња

Министарка Танасковић је најавила додатну подршку органским произвођачима који се баве биљном производњом и то до краја године.
– Ако погледамо савремене трендове потрошача и пољопривредну политику, нарочито у земљама ЕУ, јасно је да органска производња представља перспективу за пољопривредне произвођаче из Србије и могућност за заузимање боље позиције на домаћем и страном тржишту.До краја године биће обезбеђена и додатна подршка за кориснике који су остварили право на подстицаје за органску биљну производњу за 2022. годину, и то у додатном износу од 3.500 динара по хектару, за исте површине за које су остварили право на ове подстицаје.Један од битнијих задатака у наредном периоду је усклађивање националних прописа и израда законодавног оквира у складу са новим прописима ЕУ који уређују област органске производње, посебно имајући у виду да је прошле године вредност извоза органских производа из Србије износила близу 60 милиона евра.Незаобилазну улогу у даљем развоју органске производње има саветодавни сектор, који пољопривредницима може помоћи у подизању општег нивоа знања и повећања конкурентности и профитабилности производње.Како би на најбољи могући начин могли да помогну пољопривредницима, за саветодавце су организоване и обуке из органске воћарско – виноградарске производње, ратарско – повртарске и органска сточарске производње, које ће бити завршене до краја године – нагласила је она.

Министарка је говорила и о заштити будућих инвестиција на државном земљишту, али и о начину закупа.
– Министарство пољопривреде и Управа за пољопривредно земљиште предузели су бројне кораке како би свим заинтересованим инвеститорима дали шансу да уложе капитал у пољопривредну производњу на државним ораницама.Поступак давања у закуп државног пољопривредног земљишта је у потпуности дигитализован, чиме је гарантована потпуна транспарентност поступка и онемогућени сви незаконити утицаји на поступак јавног надметања.Детаљни подаци о пољопривредном земљишту у државној својини у дигиталном облику доступни су сваком заинтересованом инвеститору и то без било какве претходне регистрације преко апликације Геопортал који се налази на сајту Управе за пољопривредно земљиште.Држава као закуподавац гарантује инвеститорима на пољопривредном земљишту и правну сигурност. Наиме, пре него што Управа за пољопривредно земљиште да одобрење за инвестициона улагања врши се детаљна провера имовинско-правног статуса предметног земљишта.
На овај начин се штити и будућа инвестиција на државном пољопривредном земљишту, што је нарочито битно, јер вредност улагања у пољопривредну инфраструктуру као што је на пример подизање нових винограда и засада воћа са системима за наводњавање, често превазилази вредност самог земљишта.

Илустрација: Тржишту треба понудити наше аутентичне производе

Извоз висококвалитетних производа

Говорећи о извозу српских пољопривредних производа она је нагласила да је стратешко опредељење министарства извоз висококвалитетних производа.
– Стратешко опредељење Министарства је да Србија повећа извоз висококвалитетних прехрамбених производа са додатом вредношћу.Србија већ остварује одличне резултате у извозу пољопривредно-прехрамбених производа. Током 2021. године, извоз је по први пут достигао вредност изнад 4 милијарде евра, а за 10 месеци ове године тај рекорд је већ достигнут.Нешто најбоље што Србија може да понуди тржишту су аутентични производи.Имамо квалитетне месне прерађевине, сиреве, мед, малине, шљиве и ракију, као и врхунско вино и то јесу производи по којима постајемо препознатљиви на иностраном тржишту и треба да представљају националне брендове.Управо из тих разлога развијен је систем заштите ознака географског порекла који доприноси изградњи идентитета наших производа, а те ознаке истакнуте на амбалажи, дају екслузивност производу и упућују купца на одређени регион или место, као и све специфичности које тај производ поседује.Србија, богата културним наслеђем и гастрономским понудом, има огроман потенцијал у овом сегменту. Тренутно имамо 48 пољопривредних и прехрамбених производа (не рачунајући вина и јака алкохолна пића) који су заштићени неком од ознака географског порекла.Министарство је, поред постојећих ознака географског порекла, установило и националну ознаку вишег квалитета „Српски квалитет“, а циљ нам је да производи са том ознаком буду препознати и на тржиштима ван Србије.Такође, месо и производи од меса који су пореклом из Републике Србије, у продајним објектима обележени су графичком ознаком „Пореклом из Србије“.

 

Илустрација: У току је припрема новог закона о винима/ ФОТО: Pixabay

Она је најавила и доношење новог закона о вину како би се унапредила винска производња.
–  У току је припрема новог Закона о вину и другим производима од грожђа и вина, и то у циљу даљег развоја виноградарства и винарства у Србији и усклађивања са новим, реформисаним уредбама ЕУ у том сектору.Такође смо ангажовали француског експерта у оквиру ИПА пројекта ради усклађивања текста нацрта са бројним уредбама ЕУ.Пошли смо пре свега од потребе за креирањем олакшаних услова у односу на постојеће за произвођаче са мањим обимом производње, као и пружања могућности субјектима који се по природи своје основне делатности не уписују у Регистар привредних субјеката (као што су школе, манастири, факултети..), да обављају производњу вина која је намењена промету, односно продаји.

Едукација и увођење е-Аграра

Говорећи о изазовима у нарeдном периоду министарка Танасковић је нагласила да треба да едукујемо наше пољопривредне произвођаче како би могли да искористе све погодности које држава даје.
– Први корак ће свакако бити увођење е-Аграра, који ће убрзати и поједноставити процес подношења и обраде захтева и добијања субвенција, али и обезбедити драгоцене информације о реалном стању у пољопривреди како би држава могла да креира још бољи амбијент.Мој највећи изазов као министра јесте да наше пољопривреднике едукујемо како би могли да искористе све шансе које им ми као држава пружамо.Боримо се свакодневно да им обезбедимо што више финансијских средстава, како у националном буџету, тако и у оквиру ИПАРД програма, пројекта који реализујемо у сарадњи са Светском банком и аранжмана са Америчком међународном развојном финасијском корпорацијом (ДФЦ).Ја нећу сматрати да добро радим свој посао ако остане новца који је намењен пољопривредницима, како у оквиру националних мера, тако и пројеката које реализујемо у сарадњи са страним партнерима – већ напротив, била бих најсрећнија да наши пољопривредници сва расположива средства потроше до последњег динара како би унапредили своју производњу и обезбедили бољи живот себи и својим породицама.
Такође, свака пољопривредна саветодавна и стручна служба у Србији добиће појачање у виду нових саветодаваца економске струке који ће проћи додатне обуке и пружити сву потребну помоћ пољопривредницима при планирању производње, инвестиција, бизнис калкулација, али и прикупљању све потребне документације и конкурисању за добијање средстава пре свега у оквиру ИПАРД-а.

Извор: https://biznis.telegraf.rs/agro-biz/3601495-ministarka-poljoprivrede-jelena-tanaskovic-intervju