У Србији се под органским производима налази 25.100 хектара. Производњом хране на органски начин бави се 7.000 пољопривредника. Субвенције у органској сточарској производњи увећане су за 40 одсто.
Министарка пољопривреде, шумарства и водопривреде Јелена Танасковић истакла је на САД данас имамо 25.100 хектара под органском производњом, док је тај број пре 13 година био 5.855 хектара. Субвенције за органску производњу износе 63.000 динара по хектару.
Тада се 1.000 газдинстава бавило органском производњом, а сад их је око 7.000. то су угалвноммали, ситни произвођачи са поседиа величине до три хектара. Сви смо кренули у нову еру здравог начина живота. Министарка истиче да растемо у органској производњи 20-25 одсто, алии да истовремено пратимо светске трендове.
,,За ову 2024. годину, субвенција за органску производњу по хектару је 63.000 динара. То је увећање од 250 одсто у односу на конвенционалну производњу. С друге стране што се тиче органске сточарске производње, субвенција је увећана за 40 одсто. Ако је 40.000 динара по грлу у конвенционалној, онда је 40 одсто већа у органској“. појаснила је Танасковићева.
Пољопривреда, као најважнија и привредна грана, али званично није страашка има за циљ производњу квалитетне и здравствено-безбедне хране. Међутим, сведоци смо да је прекомерна, неконтролисана, често и нестручна употреба синтетичких средстава за заштиту и ђубрење у производњи хране угрозила њену безбедност и квалитет, здравље људи и животиња, као и природне циклусе неопходне за опстанак живота на земљи.
За све субевниције је потребно да урадите обнову регистрације до краја марта. Субвенција по хектару је 18000 динара, плус у другом делу године се очекује допунски део од 17000 динара намењен повраћају новца за сертификовано семе. Водите рачуна о томе да се стање у е аграру мора поклапати са оним на терену. Дакле ако пише да је кукуруз посејан на њиви са бројем хххх онда на тој њиви ове године морате посејати кукуруз, уколико из неког разлога нисте успели да посејете кукуруз већ сунцокрет онда ту измену треба да направите у е аграру.
За разлику од конвенционалне, органска производња заснива се на биолошкој равнотежи система земљиште-биљка-животиња-човек. Самим тим, чува се здравље људи и осталог живог света, агро-еколошки систем и природни циклуси у природи. Органска производња је систем одрживе пољопривреде који се базира на високом поштовању еколошких принципа путем рационалног коришћења природних ресурса, употребе обновљивих извора енергије, очувања природне разноликости и заштите животне средине. Методе органске производње подразумевају примену природних поступака и супстанци, а ограничавају или потпуно елиминишу употребу синтетичких средстава.
У органској производњи добробит животиња има висок приоритет. Пре свега, животињама треба обезбедити услове за њихов раст и развој у складу са природним генетским потенцијалом. То подразумева поштовање физиолошких и етолошких потреба животиња и стварање услова за испољавање природних функција и понашања. При организовању органске сточарске производње предност се даје домаћим (аутохтоним) расама које су адаптиране на локалне услове гајења и отпорне на болести. Број животиња на органском газдинству повезан је са површином, како би се избегле индустријске фарме и претерано излучивање нитрата у земљиште и подземне воде.
Захтев за органски произведеном храном је у константном порасту као реакција на сазнање о негативним ефектима устаљених начина производње. Подаци о штетности пестицида и чињеница да вештачка ђубрива могу садржати радиоактивне материје су поспешили нов начин производње којим се избегавају ове опасности. Органска производња без употребе инсектицида, пестицида, фунгицида и вештачких ђубрива, регулатора раста, хормона, антибиотика и генетски модификованих организама представља ултимативни избор сваке нације која води рачуна о сопственом здрављу.
Органска производња у Србији је све популарнија и економски значајнија, а захваљујући потенцијалима који се пре свега огледају у уситњеном поседу и земљишту које није контаминирано штетним материјама, овај вид пољопривреде може значајно допринети развоју руралних подручја, а тиме и пољопривреде уопште.
„Органска производња је целовит систем управљања фармом и производњом хране који комбинује најбоље еколошке праксе, висок ниво биолошке разноликости, очување природних ресурса и примену високих стандарда који се тичу добробити животиња а метод производње је у складу са жељом одређеног потрошача да купи производе који користе природне састојке и до којих се долази на основу природних поступака. “
Из Акционог плана за будућност органске производње у Европској унији (Европска комисија, Брисел, март 2014)
Систем одрживе пољопривреде
Органска производња је систем одрживе пољопривреде који се базира на високом поштовању еколошких принципа путем рационалног коришћења природних ресурса, употребе обновљивих извора енергије, очувања природне разноликости и заштите животне средине.Она тежи успостављењу затвореног система биљно-сточарске производње.Методе органске производње подразумевају примену природних поступака и супстанци, а ограничавају или потпуно елиминишу употребу синтетизованих средстава.
Иначе, цео производни процес органске производње одвија се у еколошки строго контролисаним условима. Да би земљиште добило сертификат за производњу органске хране, потребно је да најмање три године не буде третирано хемикалијама, каже Славица Стеванетић у Привредној комори Србије, задужена за производњу органске хране: „Највише пролази воће, поврће и житарице. У последње време је почело да се развија и органско сточарство. Организација Глобал Сеед има око 1.000 хектара под органском производње и око 1.000 говеда улази у процес органске производње“, појашњава Славица Стеванетић.Да је производња органске хране будућност пољопривреде, сведочи и оријентација некадашњег министра пољопривреде Србије, Саше Витошевића, да на челу компаније Глобал Сеед, развија овај вид пољопривреде. „Ми смо врло авантуристички кренули у тај пројект 2009. године. Ми произвођачи органске хране нисмо имали подршку државе. Изузетно су високи трошкови током процеса конверзије. Били смо принуђени да сво знање, које се тиче органске производње, пре свега биљне и сточарске, скупљамо по ЕУ и све смо то скупо платили“, наводи Витошевић.
Војводина предњачи у производњи органске хране па је чак основала и Центар за развој органске производње. Задруге за производњу органске хране постоје у Лесковцу, Ваљеву, Чачку и још неким деловима Србије.
Јавни позив за субвенције
Нови јавни позиви за субвенције у пољопривреди биће отворени од фебруара до априла 2024. године. На иницијативу Министарства за бригу о селу, усвојена је Уредба о утврђивању три програма доделе бесповратних средстава: за куповину сеоске куће са окућницом, куповину минибусева за потребе превоза сеоског становништва и организовање манифестације „Михолјски сусрети села“ на територији Србије за 2024. годину.
Цилј ових програма је унапређење услова живота и рада у сеоским срединама. Кроз програм куповине сеоских кућа са окућницом, за који је определјено 500 милиона динара.
Подстиче се останак и повратак младих у села, док је за куповину минибусева и решавање питање мобилности сеоског становништва, Влада, у овој години, определила 120 милиона динара.
У цилју неговања традиционалног начин живота и културно-историјског наслеђа, подржана је и манифестација „Михолјски сусрети села“ са укупно 50 милиона динара.
За подстицаје у полјопривреди и руралном развоју више од 77 милијарди динара
Влада Србије усвојила је Уредбу о расподели подстицаја у полјопривреди и руралном развоју у овој 2024. години, којом се распоређује део буџетских средстава у укупном износу од 77.534.504.683 динара. Том уредбом прописује се обим средстава, врсте и максимални износи по врсти подстицаја у полјопривреди и руралном развоју за 2024. годину у цилју подршке недоволјно развијених области полјопривредне производње и унапређење конкурентности полјопривредних газдинстава, саопштила је Влада Србије.
Инче, карактеристка ове Владе је да – влада са уредбама. А, владање са уредбама увек представља само ,,гашење пожара’’. Незадовољни сељаци на досадашњим протестима увек су тражили да се престане радити на овај начин и решавати проблеме. Јер, то доноси бољитак, али само краткорочно. Порблеме треба решавати системски, а то значи дугорочно.
Једино такав начин рада, може да донесе бољитак свима. Сељацима сигурност дуго очекваини бољи живот у пољопривреди. Власт може да добије бољи углед код народа и дуже владање, а држава више хане за домаће потребе и извоз.
Оцењујући прошлу 2024. годину, пољопривредници истичу да је била изузутно тешка.
Прошле 2023. године произвођачима је била јако потребна новчана помоћ државе. Највише су настрадали воћари и повртари. Има повртара, који су због обилних киша и велике влаге, претрпели штету од 50, а неки чак и 100 посто. Када вода уђе у пластенике и сунце угреје то укува биљке, као да си их полио врелом водом. Оне више не постоје. Повртар је највећи коцкар, све је дао до задњег динара. Семена су папрено скупа, ђубрива, траке, најлони…Идеално би било да држава помогне, јер када се вода и блато буду повукли људи неће имати одакле поново да уложе у производњу, додаје Ненад Рдин, пољопривредник из Срапара код Сомбора.
(Б.Гулан)
Извор: Макроекономија
