Експанзија високо продуктивних раса у трци за профитом и депопулација села довели су до тога да
неке врсте постану угрожене Каракачанска, бардока, пиротска праменка, кривовирска, липска, сврљишка, сјеничка и влашка виторога, аутохтоне су сорте оваца, а балканска и српска бела су старе врсте коза. Многима од
њих опстанак је озбиљно угрожен. Очување аутохтоних врста оваца и коза значајно је за Србију,
сагласни су стручњаци Института за сточарство, јер су оне „важни делови агробиодиверзитета, настали у
току дугогодишњег процеса еволуције на одређеним биолошким и географским целинама, у различитим
условима исхране и смештаја, што је резултирало њиховим специфичностима“. Отпорност на болести,
изражен матерински инстинкт, дуг животни век, добра адаптилност на неповољне услове само су неке
од особина аутохтоних сорти оваца и коза. Стручњаци, међутим, објашњавају да су експанзија
високо продуктивних раса у трци за профитом, са једне стране, као и депопулација села са друге
стране, довели до тога да неке врсте постану угрожене и њихов опстанак доведен у питање. Како
би дефинисали, а потом и очували ова грла, стручњаци Института за сточарство спровели су свеобухватно
испитивање какво није рађено последњих 30 година.
ПРАВИЛНИК О ПОДСТИЦАЈИМА ЗА ОЧУВАЊЕ ЖИВОТИЊСКИХ ГЕНЕТИЧКИХ РЕСУРСА
Резултати истраживања показали су да постојегенетски аутентична грла код којих је неопходно радити на менаџменту исхране и напајања, апостоји и висок ниво генетичког дивезитета испитиваних популација, што је значајан искорак у дефинисању стандарда аутохтоних раса и њиховој конзервацији. Први корак ка томе је њихова
морфолошка, а потом и метаболошка и генетичка конзервација, што је био и циљ нашег пројекта – истакла је др Драгана Ружић Муслић, научни сарадник Института за сточарство. Говорећи о томе да ли овај пројекат може спасити постојећа грла аутохтоних сорти и помоћи да их буде више, рекла је да је истраживање само први корак у том правцу те да верује да ће се уз помоћ одгајивача, који су велики ентузијасти и заљубљеници у своје животиње, успети у томе. Ружић Муслић је навела да ће се на основу резултата који су добијени овим истраживањем сугерисати одгајивачима који су проблеми у гајењу ових врста и како би требало да коригују исхрану и гајење ових животиња да би се од њих добио максимум. Оријентација одгајивача за високо профитабилним расама утицала је на њихов биолошки опстанак, који је угрожен, а неки сојеви су стекли статус критично угрожених и њихов број се креће између 200 и 300 грла.
Резултати овог пројекта, који је подржало Министарство пољопривреде, уједно одређују и правац којим би Институт требало да се руководи у наредном периоду. То је пут геномске селекције који би код аутохтоних раса довео до формирања нуклеус запата, а код квалитетних приплодних грла до повећања производних параметара – каже др Никола Делић, помоћник директора за технолошки развој Института за сточарство. Као занимљив закључак истраживања истакнуто је и то да је овцама и козама у Србији највише потребно боље напајање, тачније – животиње су жедне. Такође, потребно им је обезбедити бољу здравствену заштиту и на крају побољшати нутритивни статус. Так када сви ти услови буду испуњени, оне ће дати маскимум продуктивности.
Извор: (Телеграф Бизнис)
