До сада је расписано седам јавних позива за различите врсте подстицаја, од којих се мера по хектару и исплаћује упоредо током трајања јавног позива, што се раније никада није догодило. До сада је исплаћено преко 230.000 захтева и тај број се сваки дан увећава.
Иако смо имали око 700 активиста који су обилазили терен и помагали пољопривредницима, Пољопривредне стручне службе су биле упрегнуте на максимум, отворене телефонске линије за помоћ, наши домаћини обавештавани су о сваком кораку на сајту министарства или медијима, знам да није било лако. Али, ова трансформација је била нужна, неопходна и наши пољопривредници су доказали да када хоће, све могу.
Показали су, било да имају 30, 60 или више година, да су у корак са европским фармерима који се узимају као императив напредовања. И тек ћемо не само примарни произвођачи већ сви као друштво постати свесни могућности које су отворене дигитализацијом.
На примеру Грузије која је пионир дигитализације у свету у којој данас када купујете месо знате све о његовом пореклу, квалитету. Дакле, не само олакшан посао, брже добијање субвенција већ дигитализацијом добијамо заокружен процес до крајњих корисника.
– Држава је за малинаре већ урадила пуно ствари и требало би да буду задовољни. Мере смо почели да спроводимо још у јануару када смо донели мораторијум на постојеће кредите који је продужен за 12 месеци.
Након тога, донели смо закључак на Влади по којем ће Поштанска штедионица одобрити кредите за све мале и средње хладњачаре који имају непродату робу прошлогодишњег рода. Они могу да користе ту кредитну линију са грејс периодом од шест месеци, отплатом од шест месеци и држава ће субвенционисати део камате.
У обавези су да дају залог на ту робу и услов да узму кредит је да се одмах измири дуг према примарним произвођачима. Још једном молим све који користе овај кредит да буду јако опрезни, инспекције ће излазити на терен.
Контроле ће бити константне, једном месечно и пратићемо сваки њихов корак до коначне продаје те робе која је на залихама и која је дата банци у залогу.
Пред нову откупну сезону одржани су састанци и са примарним произвођачима, али и хладњачарима и извозницима. На дневној вези сам са свима у овом процесу и разговоре настављамо и сутра, у понедељак. Верујем да ћемо доћи до решења, којим нико неће бити ускраћен и којим ће сви бити на добитку.
– И пре Споразума који је постигнут са пољопривредницима, већ су износи појединих субвенција били увећани, а увели смо и нова давања.
Последња увећања су за основни подстицај за биљну производњу, односно субвенција по хектару са 9000 динара на 18.000 динара, премија за млеко је повећана са 15 на 19 динара по литру, а подстицаји за квалитетне приплодне млечне краве са 30.000 динара на 40.000 динара по грлу.
Максимална граница површине обрадивог пољопривредног земљишта прописана за остваривање права на основне подстицаје за биљну производњу, почев од 1. јануара 2024. године, биће повећана са 20 хектара на 100 хектара.
Мере се, између осталог, односе и на укидање 50 одсто накнаде за одводњавање за текућу годину, а потом и укидање накнаде за одводњавање у потпуности од 1. јануара 2024. године.
Биће уведен и такозвани плави дизел који се односи на олакшице у висини акцизе на 100 литара дизел горива по хектару за све уписане површине у Регистру пољопривредних газдинстава.
Реализација мера предвиђених Споразумом о међусобној сарадњи са представницима седам удружења пољопривредних произвођача који је потписан 22. маја, већ је почела. Све што је договорено, договорено је за ову годину и држава ће Споразум спровести у потпуности.
Искористили смо јавне позиве који су већ били у току и наши пољопривредни произвођачи немају потребу да се поново пријављују по хектару.
Они који су се већ пријавили на еАграр, а који немају проблема у смислу поравњања стања или исправки, већ су добили по 9.000 динара по хектару.
Средином ове недеље смо кренули са исплатом од 18.000 динара оним пољопривредницима који до сада нису добили новац. Они који су добили 9.000 динара, добиће и договорени додатак још 9.000 динара.
– Свакако да обилне падавине не годе ниједној примарној пољопривредној култури. Разговарам са пољопривредницима сваки дан, идем, обилазим их, причам са њима, шаљу ми информације са терена и по неколико пута у току дана.
Оранице су превише влажне и ниједна биљна врста не може да издржи толику количину падавина. Према подацима које имам са терена, кукурузу обилне падавине бар за сада нису наудиле, али је пшеници велика количина падавина нанела одређену штету. Ове године не можемо очекивати рекордан род, али је сигурно да ћемо имати довољно хлебног жита за домаће потребе, али и извоз.
На појединим површинама под сојом у делу јужне Бачке у току је пресејавање, а уљана репица је у одличном стању.
Велика количина кише и влажност земљишта не погодују воћу и то је у појединим газдинствима довело до труљења и пуцања плодова, посебно трешње.
Временске прилике нам ове године нажалост не иду на руку, али када је реч о пољопривредним произвођачима, држава увек води бригу о њима и реагује у најкраћем могућем року када је то потребно.
Али, морам да нагласим и још једном позовем пољопривредне произвођаче да користе субвенције за осигурање које Министарство пољопривреде финансира.
Тако ће правовремено обезбедити своју производњу и смањили губитке на најмању могућу меру.
(Телеграф Бизнис)
Напомене: Ово су неке од прука актуелне министарке у Влади Србије која је недавно најавила оставку (према најави премијерке Ане Брнабић). Овде није било речи о томе како и ко ће испунити обећано ако дође како је већ најављено до превремених избора за које се већ прича да ће бити у октобру.
