Чачак – Пољопривредници из Бреснице, Бечња, Катрге, Вујетинаца, Остре из незнања и непажње потписивали овлашћења непознатим
Адвокатима за колективне тужбе против Министарства пољопривреде иако нису били упознати да то чине.
Кад су то сазнали, мало је речи да су били у шоку, а то је задесило и Милинка Анђелића (68) из чачанског села Остра који је ради других пристао да нам исприча своју муку.
Њему је, наиме, једног дана у двориште дошао млађи човек који га је питао дугује ли му држава какве паре за субвенције. Овај пољопривредник је све време био уверен да је реч о службеницима Пољопривредне стручне службе, који иначе на терену често посећују пољопривредна газдинства.
– Пре око четири месеца у двориште је ушао сиви ауто крагујевачких регистарских ознака. Пар минута пре тога супруга ми је рекла да је звала жена из Пољопривредне службе и да ће доћи њен колега, она је на терену у домаћинствима у другом крају села. Млађи мушкарац из аута ме питао колико ми држава дугује за субвенције, одговорио сам да ми не дугује ништа, осим кукуруза на име премије. Казао сам му да је подела кукуруза у току и да чекам позив за преузимање. Он ми је тражио решење о регистрованом пољопривредном газдинству, које сам му дао, а он ми је пружио празан папир да се потпишем, што сам и учинио. Рекао ми је да потписујем доказ да сам му решење дао – прича своје непријатно искуство овај пољопривредник, додајући да је екипа у његовом селу обишла велики број домаћинстава.
– Умал’ се нисам срушио кад сам три месеца касније сазнао да сам у судском спору са државом којој тражим камату на име субвенција за последњих пет година. Из Министарства пољопривреде су ми послали допис са захтевом за допуну тужбе. Нити ми Министарство шта дугује, нити сам било кога тужио. Тада почињу моје муке, јер од младића коме сам дао потпис нисам добио никакав папир или контакт телефон, како бих знао ко тај спор води у моје име – прича Милинко који у свом домаћинству има мини фарму музних крава, а захваљујући сину успео је да реши проблем у који је, како каже лаковерно и из незнања ушао.
– Контактирао сам Министарство пољопривреде, написао изјашњење и надам се да је мојој муци крај. Због ових превараната у авлију више не примам ни оне што из торбе продају чарапе – каже љутито овај домаћин.
У Пољопривредној саветодавној стручној служби у Чачку кажу да са овим ни другим сличним случајевима немају апсолутно ништа, јер њихови саветодавци не прикупљају податке ни потписе сељака у ове сврхе. Међутим, знају за бројне случајеве сељака који им долазе по савет, тврдећи да су преварени.
– Долазили су код нас да се жале, а реч је о пољопривредницима из Бреснице, Бечња, Катрге, Вујетинаца, Остре…вероватно их има и у другим селима. Реч је о старијим људима који су прилично неуки, па је и нама тешко да им објаснимо о чему је овде реч. Олако су давали овлашћења, не размишљајући о могућим ризицима. Углавном смо им саветовали да се обрате судовима јер по документацији коју су доносили закључујем да је реч о збирној тужби. Неки кажу да су им се ти људи на терену представљали као адвокатски тим, међутим и они би сада да изађу из процеса у који су олако ушли – каже Радован Шеварлић, дипломирани инжењер агроекономије у ПССС Чачак.
Чачански адвокати не споре да би њихове колеге могле добити судски спор на име камате за субвенције које су сељацима стигле са закашњењем, међутим не и начин на који су дошли до овлашћења.
– Ако су заиста овлашћење добијали на празном папиру, не упутивши клијента о намерама подношења тужбе, то је онда озбиљан проблем. Притом, морали су клијенте обавестити о могућим ризицима, односно да сви трошкови који настану током парнице падају на терет пољопривредника, ако се спор изгуби- рекао је један чачански адвокат.
ГЗС/Информер
http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest337507.html
