Водећа прехрамбена политика Европске уније, стратегија позната као „Од њиве до виљушке“ или „Од њиве до трпезе“ тренутно је под знаком питања због пробијања рокова и сумњи пољопривредника у „зелену“ транзицију.
Европска комисија представила је стратегију „Од њиве до виљушке“ („Фарм то Форк“) 2020. године, али до данас готово половина циљева и даље није остварена, сазнаје Еуронеwс.
Она је требало да буде суштински елемент Европског зеленог договора усмереног на очување животне средине, али је наишла на жестоке критике током недавних протеста пољопривредника.
Од 31 акције обећане као део те стратегије, петнаест није започето, а председница Комисије Урсула фон дер Лајен повукла је ону која се тиче спорног предлога о пестицидима.
„Од њиве до виљушке“ требало је да учини производњу хране у Европи одрживијом, трансформишући производњу, дистрибуцију и конзумацију, али су у пракси само реализовани они који се тичу пољопривреде.
Оригинални акциони план са 27 иницијатива предложен је у мају 2020. а рок за реализацију био је крај мандата садашње Комисије. Међутим, у међувремену је број иницијатива порастао на 31, како су се ставке на њему развијале и разгранавале.
И док су на временској линији реализације коју је Комисија објавила, готово све иницијативе обележене као завршене, у многим случајевима извршна власт Европске уније учинила је једва нешто више од рада на процени утицаја – аналитичког документа који поставља предности и недостатке различитих опција.
Без консензуса
Приметно је непостојање Закона о одрживим прехрамбеним системима, који би требало да буде кичма целе стратегије. Он је на самом врху листе иницијатива комисије, али након бројних одлагања његовог усвајања, рок је сада отказан до даљег.
Предлози Европске уније о смањењу употребе пестицида представљени су 2022. али је Фон дер Лајен недавно објавила да их је одбацила. Такође нема ни закона о добробити домаћих животиња, а без рока усвајања је и план за увођење ознака на паковањима намирница о њиховом утицају на здравље, након што су му се жестоко успротивили у Италији. Друге иницијативе о означавању порекла, одрживости производње и рокова употребе суочене су са сличном судбином.
Делује да се не реализује ништа од обећања о стимулисању потражње за одрживом храном, путем образовног система, јавних набавки и промоција.
Представници комисије рекли су за Еуронеwс да је испуњено обећање да се преформулише дефиниција прерађене хране и поставе максимални нивои одређених нутријената, наводећи Кодекс понашања Европске уније о одговорном пословању свих чинилаца прехрамбене производње који је ступио на снагу у јулу 2021.
Међутим, план из 2020. године описао је кодекс као две иницијативе са различитим роковима. Еуронеwс пише да у финалном тексту од тридесет страна нема ни речи о максималној количини нутријената, док је концепт преформулације прехрамбених прерађевина поменут само једном.
Делимично реализоване идеје
Комисија је завршила свој део посла за осам иницијатива предложених 2020. године, али оне још чекају потписе влада држава чланица као и Европског парламента, пре него што буду усвојене као закони.
Само две – Маркетиншки стандарди за производе за доручак и Правила корпоративне дубинске анализе – добиће „зелено светло“ до краја мандата, али би друга чак могла да буде и одбачена, након што су јој подршку у последњем тренутку отказале Немачка и Италија.
Такође, комисија је напредовала у успостављању нових правила о сертификовању пољопривредних газдинстава по питању смањења емисије угљендиоксида, а договор између влада и законодаваца очекује се пре априла. То, међутим, значи да закон неће бити готов пре избора у јуну.
Заостаје се и са законима о новим техникама у геномици, као и о управљању прехрамбеним отпадом, јер су законодавци постигли консензус, али не и државе чланице. Још три предлога тек чека да уђе у ту фазу.
Најуспешнији део стратегије односи се на пољопривреднике
Стратегија је ипак у одређеним областима успешна. Осам финализованих иницијатива односи се на пољопривредну политику, што значи да је финализовано 72,7 посто дела стратегије који се односе на „њиву“, односно „фарму“.
У неким случајевима, као што су препоруке свакој држави чланици о стратешким плановима Заједничке пољопривредне политике и предлози о подацима о одрживости фарми, они допуњују друге главне законе.
Комисија је такође спровела реформу вођења статистике о пестицидима, као и маркетиншка правила за биопестициде – иако је требало да буду прац́ене широм реформом која сада изгледа напуштена.
Успешно су се бавили и плановима за ванредне ситуације у снабдевању храном које су иницирали проблеми повезани са ковидом. Комисија је усвојила нове антимонополске смернице о споразумима о одрживости пољопривреде прошлог децембра.
Неизвесан статус
Ипак, недавни догађаји пробудили су сумњу у статус стратегије из 2020, а представници комисије избегавали да се изјасне о њеној будућности. Након изласка пољопривредника на улице током јануара, Фон дер Лајен обећала је да ће отворити нешто што је назвала стратешким дијалогом о будућности пољопривреде.
Она се о стратегији за реформу пољопривреде није говорила као о концепту „Од њиве до виљушке“ још од 2020, али портпарол Комисије тврди да стратешки дијалог „није вежба из макретинга“ и да „нема потребе да се помиње свака иницијатива коју је Комисија раније предузела“.
„Циљеви политике ‘Од њиве до виљушке’ остају релевантни“, рекао је представник за Еуронеwс, додајући да се „стално преиспитују прецизни модалитети, временски оквири и законодавни процеси за њихово постизање“.
Према још једном представнику Европске уније, који је тражио да остане анониман, иницијатива „Од њиве до виљушке“ сада је „интегрални део оквира политике у ком се одвија стратешки дијалог“. Он је такође додао да нови план садржи и одржава „општи приступ“ свог претходника.
Извор: Еуроњуз
