Стручњаци ЕУ смишљају замену за руска ђубрива! Шокираће вас идеја холандског стручњака…

Аутор: Gdjakovic
433 посета

ДА ЛИ ЈЕ У ОВОМЕ СПАС ЗА ПОЉОПРИВРЕДУ ЕУ? Ђубрива недостаје, а један стручњак предлаже необично решење

Европска унија пропушта важну шансу када је у питању ђубриво, а није у питању прилика која би вам међу првима пала на памет.

Европска унија мора да истражи све могућности како би побољшала ефикасност ђубрива и затворила круг нутријената, а међу тим опцијама је и коришћење људског измета, рекао је за ЕУРАЦТИВ водећи стручњак за азот.

Ђубрива су од почетка руске инвазије на Украјину заузела једно од централних места фокуса у сектору енергетике, погођеном све вишим ценама енергената и санкцијама које су смањиле доступност поташе, једног од кључних ђубрива.

Европска комисија је услед нарушеног ланца снабдевања предложила низ мера које би компензовале несташицу, али по речима Вима де Фриса, професора анализе екосистема на Универзитету Вагенинген, постоји опција која није обухваћена тим плановима, а то је људски измет.

„Морамо да размотримо животињски измет и биљни компост, али такође и људски измет који садржи више кључних микронутријената, међу којима су цинк и бакар“, рекао је професор Де Фрис који последњих 40 година истражује ову тему.

Људски измет користи се као ђубриво у многим деловима света, али је тренутно његово коришћење дозвољено само у неколико земаља ЕУ, што Де Фрис види као пропуштену прилику. Професор Универзитета Вагенинген сложио се да постоје технолошка и здравствена питања која представљају баријере у рециклирању људског измета на овај начин, али сматра да би требало уложити напоре да се ти изазови премосте.

„Земље ЕУ требало би заиста да се посвете проналажењу начина да се канализациони отпад примени на пољима. Ову опцију би Европска комисија требало озбиљно да размотри“, рекао је он.

Криза у сектору ђубрива и напори да се она превазиђе изазвали су бојазан код „зелених“ група које сматрају да се краткорочним мерама даје предност у односу на дугорочна решења. Али Де Фрис сматра да је таква анализа превише поједностављена.

„Видим да је комуникација ЕУ на ову тему направила везу са хитном кризом, насупрот дугорочне визије“, рекао је он и додао да је очигледно акценат стављен на неизвесности у прехрамбеној индустрији, што је разумљиво у светлу тренутне кризе са храном.

„Али не могу да се сложим да је предлог фокусиран на краткорочне мере које би погоршале загађење азотом. Акценат стављен на рециклирање нутријената има везе са предстојећим интегрисаним планом акције менаџмента нутријената (ИНАМП)“, рекао је он.

Овај план за циљ има смањење губитка нутријената за најмање 50 одсто, и коришћења ђубрива за најмање 20 одсто до 2030. године у Европи, и на тај начин ће допунити Акциони план нултог загађења.

За Де Фриса, ИНАМП је кључна прилика да се токовима и губицима нутријената приступи из холистичког угла. Де Фрис је губитке упоредио са цеви препуном рупа.

„Не вреди запушити само једну рупу прстом, ако се не умањи улазна количина, само ће изаћи на другу рупу“, упозорио је он.

Повећана ефикасност ђубрива би требало да буде фокус уз истраживање свих доступних опција за алтернативне изворе нутријената. То обухвата и унапређење потенцијала самих ђубрива, као и програме узгајања који би повећали могућност усева да апсорбују ђубриво. Један од начина је прерађивање и трансформација животињског ђубрива кроз процес познат као Повраћај азота из балеге (РЕНУРЕ) који су подржале државе чланице ЕУ.

За фармере у Европској унији, правила би требало да буду олакшана како би се омогућили коришћење више нутријената насталих од стајског ђубрива. Али „зелене“ групе сматрају да измет не треба да добије посебан статус јер су својства углавном иста у односу на друга ђубрива.

Де Фрис истиче да је густина стоке можда превелика у земљама као што је Холандија, али да би тај проблем био решен регионалним приступом у којем се уз ту земљу посматрају и Белгија и Француска.

www.euroaktiv.rs

Srodni tekstovi

Оставите коментар