Уочи предлога Европске комисије за закон ЕУ о здрављу земљишта који се очекује у јуну, коалиција невладиних организација, прогресивних пољопривредних организација и прехрамбених предузећа позвала је на амбициозне и обавезујуцће мере. У отвореном писму упућеном на адресе више европских комесара, око 280 организација и појединаца позвало је извршну власт ЕУ да поднесе „амбициозан и прогресиван“ законски предлог за закон ЕУ о здрављу земљишта. Нови закон требало би да даје земљишту исти заштићени правни статус као ваздуху и води и улази у оквир стратегије ЕУ о земљишту, која је представљена у новембру 2021. године.
„Здравље европског тла брзо деградира, и хитно је потребан амбициозан закон о здрављу земљишта“, наглашава се у писму које су потписале невладине организације, пољопривредне организације и академици заједно са гигантима прехрамбене индустрије као што су „Нестле“ или „Унилевер“.
Према подацима Европске комисије, 70% земљишта у ЕУ није у добром стању. NABU, немачки огранак BirdLife-a и један од координатора писма, такође је указао на чињеницу да у Немачкој већина пољопривредних земљишта тренутно емитује у просеку 0,19 тона ЦО2 по хектару годишње, уместо да „хвата“ додатни угљеник.
Да би се ефикасно супротставили овоме и постигли циљ извршне власти ЕУ да драматично побољша стање тла до 2050. године, потписници писма су поставили прегршт критеријума које закон треба, по њиховом мишљењу, да испуни.
Јагоде из пластеника, без прскања!
Ово укључује „амбициозне и обавезујуће циљеве у постизању здравља земљишта“, које треба пратити и спроводити кроз „снажан оквир управљања“ заснован на „свеобухватном, усклађеном и законски утемељеном систему праћења здравља земљишта и извештавања“.
„Борба против деградације земљишта може се постићи само снажним законодавним оквиром који дефинише здравље земљишта на обавезујуц́и начин и поткрепљује га мерљивим индикаторима“, рекао је Мајкл Бергер, стручњак за политику у WWF-u.
Такви циљеви већ постоје у ЕУ за заштиту ваздуха и воде, кроз Директиву о квалитету ваздуха и Оквирну директиву о водама. Ови закони постављају конкретне циљеве за државе чланице, које се могу тужити ако су, рецимо, њихова вода или ваздух загађенији него што то дозвољавају правила ЕУ. Недавно је, на пример, немачку савезну државу Северну Рајну-Вестфалију тужила еколошка невладина организација BUND због наводног непоштовања Оквирне директиве о водама.
Организације које стоје иза писма надају се да би нови закон о земљишту могао да пружи сличну заштиту.
„Законодавни оквир за земљиште има потенцијал да пружи преко потребну интеграцију и кохерентност политике, катализујући позитиван социо-еколошки и економски утицај политике ЕУ“, наводи се.
Измена прописа у органској производњи. Шта се мења?
По мишљењу потписника, много се може добити од постизања здравог земљишта.
„Здраво земљиште је од суштинског значаја за постизање циљева Европског зеленог договора о клими, биодиверзитету, води и нултом загађењу, као и да подржи циљеве ЕУ ‘од фарме до виљушке’ и прелазак на одржив систем исхране“, наглашава се у писму.
Стратегија Европске уније о земљишту наводи планове за закон о здрављу земљишта до 2023. године како би се тло поставило на исту правну основу као ваздух и вода, а законодавци ЕУ су упозорили да ово мора бити чврст рок.
Упркос чињеници да би имплементација националних обавезујућих циљева захтевала улагања у систем за прац́ење на терену, организације су уверене да би се тај корак економски исплатио.
„Док трошкови деградације здравља тла за друштво, предузећа и биодиверзитет експоненцијално расту, трошкови прац́ења здравља тла и регенерације здравља тла брзо се смањују“, пишу они.
Међутим, постоји и противљење залагању за јединствен правни оквир на тлу на нивоу ЕУ.
Пољопривредно удружење ЕУ COPA-COGECA је раније изразило забринутост због идеје о блоковском приступу, указујући на чињеницу да се карактеристике земљишта у различитим европским регионима веома разликују. Организација је такође упозорила на додатну бирократију за пољопривреднике.
У међувремену, претходни покушај увођења закона ЕУ о земљишту који је направио бивши комесар за животну средину Јанез Поточник пропао је због противљења националних влада, укључујуц́и, у то време, Немачку, Француску и Велику Британију.
Извор: https://euractiv.mondo.rs/poljoprivreda/a598/70-odsto-zemljista-EU-nije-u-dobrom-stanju.html
