Широм Швајцарске пољопривредници и власници башта, у склопу научне студије о квалитету земљишта, закопаваће бели памучни доњи веш.
Биолог Марсел ван дер Хајден има за циљ повећање пољопривредних приноса – не само вештачким ђубривима, пестицидима и ГМО технологијом, већ и гљивицама и другим микроорганизмима. Зато је прибегао мање конвенционалним методама и позвао швајцарске пољопривреднике да у склопу истраживања у земљу закопавају памучне гаће.
Деценијама је познато да микоризне гљиве могу бити корисне у пољопривреди – барем у теорији. У пракси нико заиста није проучавао ефекат ове симбиозе биљака и гљива. Али како Ван дер Хајден наводи, до сада су чак и гиганти агротехнологије попут „Синџенте“ препознали потенцијал ових појачивача природног раста и све више користе микоризу.
Ван дер Хајден је, међутим, отишао корак даље. Он и његов тим успели су да наговоре добар део швајцарских пољопривредника да се укључе у истраживање. У кратком периоду, биолози су добили на располагање 60 експерименталних парцела за рад, свака величине 200 квадратних метара у разним кантонима, како би добили што прецизнији увид у разноликост стања тла.
Државни институт за истраживања „Агроскоп“ добровољцима који су се пријавили за учешће у овом истраживању шаље двоје памучних гаћа, а њихов задатак је да их закопају у својој башти или на њиви.После одређеног времена гаће треба ископати да би се испитало у каквом су стању, што ће бити показатељ у коликој су мери микроорганизми из земљишта успели да разграде памучни материјал од кога су израђене.
Једне гаће биће ископане и фотографисане после месец дана, а друге после два месеца. Потом ће се дигиталном методом анализирати разградња природних влакана. Што је земљиште здравије, веш ће имати више рупа.– То ће бити показатељ каквоће земљишта – тврди руководилац пројекта Марсел ван дер Хајден.
Али биолога не занима само микориза гљива већ и микробиом пољопривредног земљишта уопште. Микробиом је термин који се користи за описивање укупности микроорганизама који насељавају жива бића, укључујући и људе, или су скривени у земљишту. Улога коју бактерије, гљивице и други микроорганизми играју у пољопривреди није дуго била позната, јер је тек почетком овог века развијено секвенцирање наредне генерације, метода која омогућава брзо и јефтино декодирање ДНК таквих организама.Хајден додаје да је једна од намера студије и да се утврди на који начин ерозија, прекомерна употреба ђубрива и хемијских средстава утичу на земљиште.
Стручњаци из „Агроскопа“ наводе да се сваке године у свету у потпуности уништи подручје два и по пута веће од Швајцарске. На таквим подручјима касније није могуће обављати било какве пољопривредне радове.
Извор:https://www.vesti-online.com/zasto-svajcarski-poljoprivrednici-zakopavaju-donji-ves-video/
