Србија је у последњој деценији у значајној мери уредила питање употребе пестицида у пољопривреди.Прописе је углавном прилагодила европским, али и даље није решен проблем несавесне примене хемијских препарата, пишу данас у заједничком тексту портали Агросмарт и Војвођанско истраживачко-аналитички центар (ВОИЦЕ).Саговорници Агросмарта и ВОИЦЕ-а сагласни су да проблем коришћења производа за заштиту биља не лежи у лоше осмишљеном закону нити неквалитетном раду инспекције за проверу пестицида, већ у неодговорном и опасном понашању појединаца.
Редовна професорка са Катедре за пестициде Пољопривредног факултета Универзитета у Београду Драгица Бркић каже да нема безбедних хемикалија – већ само безбедних начина њихове употребе, а проблеми настају услед несавесне примене.
Како је рекла, то се дешава када се произвођачи не придржавају упутства за примену, кад користе веће количине од препоручених, кад третирају више пута у току сезоне од оног што је прописано или када не поштују каренце (време које је потребно да прође од последње примене пестицида до бербе или жетве).
„Проблеми настају и када преостале количине после примене просипају у баре, канале, потоке, реке и друге водене површине, перу опрему или бацају амбалажу у воде. Већина пестицида је веома токсична за организме који живе у води и ови организми су посебно угрожени услед несавесне примене пестицида“, рекла је Драгица Бркић.
Из Министарства пољопривреде кажу да за многе приоритетне и хазардне супстанце у површинским водама загађење је мало или га уопште нема, као и да су „услед пољопривредних активности присутна само тренутна оптерећења пестицидима и хербицидима“.
Да коришћење пестицида на неадекватан начин утиче негативно на животињски свет, поготово на пчеле, говори ситуација из 2015. године, када се десио масовни помор пчела у Војводини. Тада је због погрешне примене пестицида на пољима сунцокрета у близини Зрењанина и Кикинде готово 3.000 кошница уништено, а штета је процењена на више од пола милиона евра.
Извршна директорка организације СЕЦПА Катарина Кринуловић, која се бави заштитом биља, каже да су процедуре и услови за регистрацију средстава за заштиту биља такви да забринутост у погледу њиховог коришћења у пољопривредној производњи треба да сведу на минимум.
„Евентуални негативан утицај је могућ уколико се ова средства неадекватно користе, на пример ако се користе у превеликој дози, у неодговарајуће време и неисправним уређајима за примену и уколико се не испоштују препоручене мере заштите“, казала је она.
Извор: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/285694/Upotreba-pesticida-Zakone-imamo-ali-preparate-i-dalje-bacamo-u-reke-i-trujemo-pcele.html
