Регенеративна пољопривреда може бити пут ка обнови плодности тла и смањењу емисија штетних гасова који изазивају климатске промене

Аутор: Gdjakovic
293 посета

Невреме које је овог лета нанело велику штету усевима представља једну врсту опомене како  промењени климатски обрасци могу да се одразе на сигурност снабдевања храном. Стручњаци већ дуго упозоравају да се аграрне праксе морају мењати како би се обновило земљиште деградирано деценијама услед интензивне пољопривреде, јер су здрава тла неопходан ресурс да би се подмириле растуће потребе за храном. У исто време, она су и суштински део решења у борби против климатских промена због тога што здрава, хумусом богата земљишта боље везују органски угљеник, па он не одлази у атмосферу.

Удео органске материје директно утиче на приносе

Тренутно стање је у великом броју земаља прилично забрињавајуће по овом питању. Процењује се да је 70 одсто земљишта у ЕУ у нездравом стању. У Војводини је у последњих пет деценија ниво органске материје драстично опао, што се негативно одражава на приносе.

Свесна важности овог питања, Европска комисија је почетком јула предложила да се брига о земљишту први пут законски регулише. Нацрт Закона о надзору земљишта доноси обавезу чланицама да у року од пет година прикупе податке о стању земљишта и предлаже регенеративне праксе путем којих пољопривредници могу побољшати здравље тла.

Производња поврћа и сунцокрета без сувишног „узнемиравања“ тла

Добра вест је да се на нашим њивама те нове праксе већ неко време спроводе у оквиру програма регенеративне пољопривреде, који са својим добављачима спроводи Nestlé. Са жељом да допринесе очувању домаћих њива, модернизује српску пољопривреду, побољша приходе и квалитет сировина локалних пољопривредника, Nestlé је 2021. године иницирао овај програм са произвођачима поврћа за Зачин Ц. У нови циклус регенерације укључио је и произвођаче сунцокрета, основне сировине за уље, од ког се прави Тхомy мајонез.

Добављачи поврћа који су део програма користе органско ђубриво, саде покровне усеве, примењују плодоред и мање интензивну обраду и саде дрвореде као природне ветробране који унапређују бујност природе и спречавају ерозију тла. У узгоју сунцокрета примењује се специфична техника стрип-тилл обраде, без претераног „узнемиравања“ тла које је један од највећих проблема савремене пољопривреде, било да је реч о обрађивању или прекомерном коришћењу вештачког ђубрива и пестицида. Тако обрађено тле ствара бољу базу за семе које се у њему успешније прима и развија, чиме је и утицај на принос побољшан.

Више угљеника у земљи, мање у ваздуху

Резултат ових мера јесте побољшање биодиверзитета и повећање процента органске материје, а тако „опорављено“ земљиште, осим што је плодније, такође везује органски угљеник те он не одлази у атмосферу и не доприноси стварању гасова са ефектом стаклене баште. Земљиште које има довољно органске материје боље задржава и воду, па биљке боље подносе сушу, што је у данашњим условима нарочито важно.

Рената Матусиновић, извршна директорка категорије хране компаније Nestlé за југоисточни европски регион

„Врхунски квалитет и безбедност хране су наш понос, али као највећи светски произвођач хране осећамо посебну одговорност да водимо рачуна и о томе где се и како узгајају сировине, будући да 24 одсто емисије гасова са ефектом стаклене баште долази из пољопривреде. Зато је наш циљ да до 2030. године чак 50 одсто кључних састојака Nestlé производа буде произведено уз имплементацију принципа регенеративне пољопривреде, а мењамо и паковања како би била у потпуности  рециклабилна. Жеља нам је да Србија постане центар регенеративне пољопривреде и да домаћи пољопривредници усвоје праксе које су неопходне за сигурност снабдевања храном и очување планете”, рекла је Рената Матусиновић, извршна директорка категорије хране компаније Nestlé за југоисточни европски регион.

Nestlé улаже још читав низ напора у области заштите животне средине и очувања планете, следећи кровни циљ да до 2050. достигне нето нулти утицај на животну средину. У фабрици у Сурчину користи искључиво зелену енергију, употребљену воду пречишћава у најмодернијем постројењу за прераду  и већ годинама не шаље ни грам отпада на депоније. Исте праксе ће следити и у новој фабрици за производњу биљних оброка који су алтернатива месу и представљају еколошки одговоран прехрамбени избор.

 

Srodni tekstovi

Оставите коментар