Велика пољопривредна добра у Чешкој до сада су била највећи корисници субвенција ЕУ. Нова влада то жели да промени, да субвенције преусмери ка мањим произвођачима и да тако дође до аграрног, али и еколошког заокрета.Бескрајне њиве, огромне фарме, богати пољопривредни барони… Чешка пољопривреда је специфична у поређењу с другим европским земљама. Нигде другде у Европској унији тако мало великих пољопривредних газдинстава не прикупља толико велики удео субвенција за аграр. Са око 130 хектара, просечна обрадива површина осам пута је већа од просека ЕУ. И да ли се ту назире икаква промена у правцу мањих фирми, а више очувања природе на коју се у Унији толико заклињу? У Чешкој за сада о томе нема ни говора.
Нова либерално-конзервативна влада с премијером Петром Фијалом на челу, која је ступила на дужност у децембру, то жели да промени. Она планира пољопривредни и еколошки заокрет којим би Чешка ухватила корак с реформским процесом у европској пољопривредној политици. Субвенције за велике фирме требало би да буду ограничене, а уместо тога, влада жели да више помаже мања пољопривредна добра, нарочито ако се баве еколошком пољопривредом или се на њу пребацују. Програм се такође фокусира и на очување животне средине, биолошке разноликости и подршку локалним и регионалним произвођачима хране.Фијалова влада представила је нову пољопривредну стратегију крајем јануара. Она ступа на снагу 2023. За разлику од многих других европских земаља, укључујући и Немачку, у новој чешкој владајућој коалицији постоји консензус о неопходности заокрета у пољопривреди.

Разлог за то се, донекле поједностављено, може свести на једно име: Андреј Бабиш. Тај либерално-десничарско-популистички бивши премијер, који је изгубио изборе прошле јесени, у ствари је милијардер и већину свог богатства стекао је у пољопривреди и производњи хране. Његов холдинг „Агроферт“ управља са 116.000 хектара земље у Чешкој, а ујдено је и један од највећих прималаца субвенција ЕУ.
Супротно тренду у многим европским земљама, пољопривредни гиганти у Чешкој су током Бабишевог мандата – од 2014. до 2021, прво као министра финансија, а касније и као премијера – добијали све више субвенција, нарочито „Агроферт“. Велике корпорације добијале су знатно веће субвенције по хектару од малих пољопривредних газдинстава. Због тога је последњих година број мањих фирми нагло опао. Такав развој наилазио је на све веће критике у Чешкој, а и Европски парламент више пута је критиковао Бабишову аграрну политику. Бивши премијер, иначе, још увек чека поступак због оптужби о превари по питању субвенција.Од 2023. тој „киши“ субвенција за велика пољопривредна добра требало би да дође крај. До сада су она на годишњем нивоу добијала око 80 евра више по хектару обрадиве површине него мала газдинства. Тај однос ће се променити: за велике ће подршка да падне на 11.100 круна (444 евра) по хектару годишње, а за мале ће да порасте на 13.400 круна (536 евра). Еколошки пољопривредници чак ће годишње по хектару добијати и суму у противредности од 800 евра. „Наш циљ је био да субвенције уравнотежимо“, рекао је нови министар пољопривреде Зденек Некула порталу Сезнам.цз.

Нови усеви на пољима
Оно што споља гледано делује као преокрет тренда, у Чешкој је у ствари својеврсна пољопривредна револуција. Према речима агронома Петра Хавела, с том променом фоку се помера на квалитет хране и органску пољопривреду, а не више на што већу производњу животних намирница. Хавел за ДЊ каже да ће мере које је предузела нова влада помоћи да се обезбеди да и други усеви, попут поврћа, мака и хмеља, поново расту уз бескрајна поља уљане репице и житарица која сада доминирају Чешком.
Промене поздрављају и мањи пољопривредници. „Коначно је исправљен тренд према којем је у протеклих осам година већина субвенција ишла највећим фирмама и пољопривредним холдинзима. То је било необично за Европску унију“, каже за ДЊ Петр Стефл, заменик председника Удружења приватних пољопривредника.
Чеси желе промене
Велики агроконцерни, с друге стране, протестују против реформе. У јануару 2022. фармери су неколико пута демонстрирали у Прагу и другим местима, блокирајући улице тракторима. Протесте је организовала Пољопривредна комора Чешке која углавном заступа велике пољопривредне произвођаче.Међутим, влада премијера Фијале не одустаје од реформе, чак ни под таквим притиском. То је зато што и многи Чеси захтевају промене у пољопривреди. То не показују само анкете, већ и промена у понашању грађана приликом куповине. Готово сваки већи град већ сада има посебне пијаце на којима локални фармери продају своје производе. Уједно се повећава и број директних пошиљака хране од пољопривредника ка самим потрошачима. Већ неко време цвета продаја органске хране – иако је скупља од индустријских производа. Ипак, Петр Хавел не гаји илузију да може доћи до брзих промена: „Чешка пољопривреда још има дуг пут пре него што досегне ниво западне Европе.“

Ово би могла да буде добра вест за српске пољопривреднике, који махом имају уситњена газдинства и тешко се боре са компанијама које имају крупне поседе. Да ли ће и колико револуција у чешкој пољопривреди да се осети и у другим деловима Европе, па и код нас остаје нам да видимо.
Извор: https://www.dw.com/sr/kraj-poljoprivrednih-barona-%C4%8De%C5%A1ke/a-60775934