Проф. Бранко Стајић декан Шумарског факултета: Није важно колико стабала посадите већ колико их се прими

Аутор: draganadpetrovic
157 посета

Према подацима Националне инвентуре шума, укупна површина под шумом у Србији износи нешто више од 2.252.000 хектара, од чега је 53% у државном, а 47% у приватном власништву. Примећен је тренд раста површина под шумама и то за пет процената у последњих десетак година.
Овим речима за Агробизнис магазин описује ситуацију у српском шумарству декан Шумарског факултета проф. Бранко Стајић који је пре неколико месеци постављен за првог човека ове изузетно важне образовне институције која у Србији постоји више од 100 година.
Ови подаци охрабрују зато што су шуме изузетно важне за комплетан еко систем, животну средину и здравље људи.
Која врста дрвета је најзаступљенија у нашим шумама?

-Регистровано је 49 врста дрвећа од којих је најзаступљенија буква, потом следи храст, јела, смрча, топола, багрем… Стање српских шума је задовољавајуће са тенденцијом постепеног унапређења. Због тога је последњих година интензивиран рад државе, науке и струке у два правца: поправка постојеће структуре шумског фонда и подизање нових шума како би се унапредио не само сектор шумарства, већ и област заштите животне средине, превенције природних катастрофа и ублажавања ефеката климатских промена.
Популарне су бројне акције пошумљавања, да ли вас са Шумарског факултета питају за савет?

-Последњих година уочљив је позитиван тренд повећања друштвене и еколошке одговорности појединаца и група грађана, различитих удружења, као и друштвених и приватних предузећа у пошумљавању. И то је за сваку похвалу, али неопходно је напоменути да би било много сврсисходније да се акције пошумљавања, бар оне значајније, одвијају у сарадњи или под патронатом шумарске науке и струке. У суштини, није важно колико се садница засади већ колико се истих прими, односно преживи прву сезону раста, нарочито у данашњим климатским условима. Шумарски факултет има врхунске стручњаке који воде неке од највећих европских пројеката у области која третира наведену проблематику. Такође, студенти нашег факултета су ове јесени, примењујући знања стечена током школовања, реализовали масовну акцију пошумљавања. У питању је наставна база ’’Гоч’’ Шумарског факултета, где су на појединим огољеним површинама слабије производних станишта, у веома тешким условима, засадили преко 3.600 садница.
Како коментаришете појаву све већег броја еколошких покрета у Србији?

Илустрација: Треба знати где се које дрво сади зато је важно за савет питати стручњаке/ ФОТО: Pixabay

-Добро је што се код људи подиже свет о значају екологије и здраве животне средине. Међутим, сведоци смо веома штетних идеја појединаца, група еколога или тзв. еколошких покрета, који мисле да поседују више стручних и научних знања од високо школованих кадрова у шумарству. Често по њиховом личном, али недовољно компетентном мишљењу, сматрају да на неком месту не треба да буде топола него нпр. храст лужњак. Стога овакви ’’еколози’’, водећи се својим емотивним, лаичким или неким другим поривима, иду за радницима и инжењерима који саде саднице и ломе их при врху, причињавајући огромну штету фирмама које изводе радове на гајењу шума, предузећима за газдовање шумама и самом друштву. Нагласио бих и да шумарска струка и наука морају данас бити посебно обазриви према све присутнијим неоправданим и неутемељеним намерама нестручних, често и злонамерних појединаца и група да се сече у шумарству, као редовне активности у оквиру газдовања шумама (сече као мере неге и обнове), проглашавају за нешто што је превазиђено, штетно или чак деструктивно. Тиме наносе велику штету не само струци већ и комплетном друштву.
Каква је ситуација са плантажним узгојем дрвета и шума код нас?

-Србија спада међу пет-шест земаља Европе са најдужом традицијом интензивног газдовања таквим шумама, пре свега тополовим, али и шумама багрема и врба. Наша земља има веома развијену технологију подизања и гајења оваквих вештачки подигнутих шума. Намена им је вишеструка: за производњу техничког дрвета, целулозног дрвета или за комбиновану производњу. Овакве плантаже се често подижу на стаништима на којима стабла и шуме неке еколошки и привредно значајније врсте дрвећа нпр. храста лужњака, немају погодне услове за раст и развој.
Стручно сте се усавршавали у иностранству. Да ли можемо да парирамо странцима и да ли њихова искуства могу да се примене код нас?

Илустрација: Шуме су изузетно важне за еко систем и здравље људи/ ФОТО: Pixabay

-Да, провео сам скоро две године на специјализацији на универзитетима у више европских земаља и са великом дозом сигурности могу рећи да су знања наших наставника у већем броју случајева слична у односу на њихове колеге са водећих факултета у Европи у области шумарства. Међутим, оно у чему се прилично разликујемо, јесу финансијска средства и опрема која се користи у наставном и научно-истраживачком процесу. Поздрављам све активности у правцу унапређења садашњег и будућег научног кадра, као напоре државе ради развоја и финансирања нових истраживачких центара у нашој земљи, налик оном у Петници. У оваквим центрима ученици и студенти могу да се интензивније посвете науци што ће нам омогућити стварање шире базе
квалитетног младог научног кадра.
Дугогодишњи сте професор а однедавно и декан Шумарског факултета. Који посао вам је лакши, а који лично ви више волите да радите?

-На Шумарском факултету радим већ 26 година и прошао сам све фазе научног напредовања од асистента приправника до редовног професора. Најлепши део овог нашег посла јесте рад са студентима и немерљиво
задовољство које наставници добијају ако кроз ту сарадњу успеју да код њих пробуде како љубав и поштовање, тако и понос што се баве једном племенитом, дивном и изузетно значајном струком, која на различите начине доприноси даљем развоју и функционисању наше земље.

Извор: Агробизнис магазин

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар