У циљу обезбеђивања већег приноса и уштеде ресурса, научници су установили хидропонски начин узгајања као методу која може и треба да обезбеди све наведено, штедећи притом простор и обезбеђујући нутритивно богате и квалитетне приносе. У оваквом начину узгајања аматерски можете да се опробате већ са неколико десетина евра, а уколико желите велике приносе и улагања су већа – могу ићи и до 15.000 евра.
Замислите да своју гаражу претворите у место на ком расту јагоде или да без трунке земље обезбедите довољно зелене сточне хране. Управо то је могуће овом невероватном методом. Поставља се питање зашто онда у Србији нема више примера узгајања биљака на овај начин?
О томе шта представља хидропонски начин узгајања, које су предности, а које мане у односу на традиционално узгајање биљних култура и због чега ова метода није заступљенија у нашој земљи, разговарали смо са деканом Пољопривредног факултета Универзитета у Новом Саду Ненадом Магазином и власником продавнице Хидропоника Василијем Божићем, који је са овом методом дошао у контакт на факултету у Сан Франциску, радећи на теми о недостатку обрадивог земљишта за прехрану становништва, где је хидропоника била кључно решење.
Илустрација: Можете се бави пољопривредом и узгојем поврћа без трунке земље
Предности ове методе су бројне – не само да се штеде ресурси, већ у потпуности може да се пренесе на градске услове, јер биљкама за раст и развој није неопходна земља. Према речима Василија Божића, хидропонија се може дефинисати као узгој биљака без земље у воденом раствору са хранљивим материјама или инертним супстратима (на пример перлит или кокосова влакна).
„Биљке добијају минерале директно из раствора. Предности оваквог узгоја су бржи раст, уштеда воде, већи приноси на мањим површинама и смањена употреба пестицида, мање загађења и већа одрживост“, каже Божић.
Делује веома привлачно, али према речима професора Магазина – треба водити рачуна да се под појмом хидропонија у ширем смислу у пракси могу срести различити начини узгајања. Неки се у правом смислу речи могу подвести под овај појам, док други у себи садрже само неке елементе ове методе.
„Ако мислимо на праву хидропонију, она је у Србији мало заступљена и то искључиво у повртарској производњи у заштићеном простору. Да разјаснимо: права хидропонија подразумева гајење биљака на начин да је корен у додиру са раствором воде и хранљивим материјама, при чему нема укорењавања у земљу или супстрат. Пример су базени са хранљивим раствором на којима плутају ‘плоче’ у којима је посађена салата. Хидропонија је и гајење поврћа (парадајз, паприка…) на гродон коцкама где је корен ипак на чврстом ослонцу, али из њега не добија ништа друго, већ прихрана долази кроз систем за наводњавање.
На крају, постоји и гајење на супстрату, које је данас најраспрострањеније у Србији, које бих ипак одвојио од хидропоније. Пример су велике површине под боровницом у Србији, боровница у контејнерима који су испуњени супстратом”, објашњава професор Магазин и додаје да, у зависности од тога колико широко гледамо, може се рећи да је овај начин производње заступљен у Србији, али далеко је од великог удела, јер ова производња захтева велика улагања.
Када су у питању мане, професор Магазин истиче да је ова производња увек комбинована са другим напредним технологијама гајења, а то је, пре свега, производња у заштићеном простору са савременим системима за наводњавање, прихрану…
„Уз висока почетна улагања све то заједно омогућава да имате ‘фабрику’ за производњу, при чему у односу на производњу на отвореном контролишете услове. Главне предности су: могућност производње током целе године (више турнуса код неких култура), значајно већи принос и делимично квалитет, мање болести и штеточина, те је могуће имати здравствено безбеднију производњу са смањеном употребом пестицида, боље услове за рад…”, истиче декан Пољопривредног факултета у Новом Саду.
Поред великих улагања неопходно је имати и висок ниво едукације како би се постигли резултати који се помињу у литератури.
„Први корак је добар бизнис план који почива на доброј анализи тржишта. Једноставно, прво проценити коме и како продати, па онда кренути у овакав пројекат”, саветује професор Магазин.
Илустрација: Овакав вид производње хране може да се спроводи и у градским условима
Иако се на први поглед чини као идеално решење за све проблеме који муче савремено узгајање биљака, у Србији је недовољно примера производње на овај начин. Поред великих улагања и стручности, као два основна предуслова, разлог недовољне заступљености је и необавештеност пољопривредника о постојању ове методе, као и изостанак државне помоћи за иновативна решења у пољопривреди.
Ипак, према речима Василија Божића, успешних примера узгајања биљака које користе неки облик хидропонског узгајања у Србији има – нажалост, значајно мање него у свету.
„Хидропонски узгој боровница у Гружи, микробиље у урбаним срединама и зелена салата у Иригу, где ‘Гроњ расад’ користи напредну технологију за висококвалитетну салату у контролисаним условима”, наводи Божић и подсећа да смо још увек далеко од резултата који се овом методом постижу на вертикалним фармама у Сингапуру, где су приноси до пет пута већи по квадратном метру, у Холандији где је узгајање парадајза и паприка овом методом уобичајено или у САД где успевају да произведу чак 50 тона салате на хидропонским постројењима.
Питање улагања свакако је кључно за свакога ко би желео да се упусти у овај изазов. У зависности од нивоа приноса који неко жели, варира и величина инвестирања.
„Имајући у виду неопходан ниво улагања хидропонија је исплатива код високо вредних култура са којима можете бити конкурентни на тржишту и(или) имати производњу када је други немају, ван сезоне. То су поједине врсте поврћа и неке врсте воћа, али и зачинско и украсно биље. Постоје и биолошка ограничења. Права хидропонија је само за неке врсте лиснатог поврћа, гродон коцке за плодовито поврће (парадајз, паприка, диња), док на супстрату у контејнерима можете гајити и јагоде, трешње, малине… Не треба заборавити ни цвећарску производњу, односно производњу украсног биља”, напомиње професор Магазин.
Према речима Василија Божића, за кућни систем је потребно издвојити од 30 до 40 евра (основна опрема, супстрати, осветљење), док комерцијални систем (100 м²) изискује улагања од 3.000 до 15.000 евра (пумпе, резервоари, ЛЕД светла). Дугорочно, уштеда воде и већи приноси смањују трошкове, каже Божић.
Не треба заборавити да је едукација предуслов свега и да без добре теоријске припреме и обавештености о томе како ова метода функционише, немогуће је постићи резултате, а професор Магазин подсећа и на важност употребе врхунског садног материјала, воде за наводњавање одличног квалитета, доброг супстрата и ђубрива.
„Наравно, има још пуно тога што је битно, а знање је на првом месту. Импровизације су некада могуће, али не на почетку, већ после одређеног искуства”, констатује Магазин.
Подршка за овај начин биљне производње постоји, али недовољно да бисмо причали о широј примени, свакако не на нивоу државе.
„Свест о хидропонији у Србији расте захваљујући радионицама, сарадњи са Пољопривредним факултетом у Земуну, промоцији кроз специјализоване продавнице и, последњих година, значајно кроз друштвене мреже. Ипак, потребна је даља едукација за ширу примену“, открива Василије Божић, а сличног је мишљења и професор Ненад Магазин.
„О овом начину производње се упознају студенти из предмета у области повртарства, воћарства, украсног биља, исхране биљака. Наши стручњаци као консултанти учествују у изради пројеката, али раде и као консултанти у неким реализованим пројектима. Овај вид производње се промовише и путем стручних предавања које наши професори држе произвођачима широм Србије. Сви који желе да сазнају нешто више о хидропонији могу да се обрате нашим стручњацима”, каже декан Пољопривредног факултета у Новом Саду.
Хидропонски производи имају већу нутритивну вредност
„Нутритивна вредност зависи од услова. Хидропонски производи, попут оних узгајаних уз савремене методе, често су богатији минералима због прецизног дозирања хранљивих материја, било минералних или органских ђубрива. Традиционални узгој у плодном тлу може бити сличан, али захтева више ресурса.
Илустрација: Храна произведена на овај начин је нутритивно богатија
Хидропонски производи често имају већу нутритивну вредност. На пример, истраживања показују да хидропонска зелена салата може садржати до 20 одсто више витамина Ц и веће количине гвожђа у односу на традиционално узгајање. Оптимално светло, пХ и хранљиви раствор повећавају садржај антиоксиданата, док конзистентност квалитета надмашује органски узгој у тлу, где варира плодност земљишта“, објашњава Василије Божић.
Извор: https://biznis.rs/vesti/srbija/nutritivno-bogati-prinosi-na-malom-prostoru-tajna-hidroponskog-uzgoja/
ФОТО: Pixabay
