Припремају се  смернице како да мање загађујемо животну средину

Аутор: Gdjakovic
39 посета

У Панчеву je инсталиран инструмент и лабораторијска опрема за анализу квалитета земљишта и водотокова у Јужном Банату и Темишварском региону.

Инсталиран је течни хроматограф са масоно-масеним детектором (LC-MS/MS) марке „Thermo Fisher Scientific”. Такође је инсталирана и лабораторијска опрема за припрему узорака која укључује дигестор, центрифугу, апарат за ултрачисту воду, аналитичку вагу, млин, ултразвучно купатило, сита, вакуум упаривач, итд.

„Румунски партнер, Универзитет природних наука „Краљ Михај I” из Темишвара, завршио је анализе узорака прикупљених у Румунији. У узорцима воде и земљишта није уочено прекорачење дозвољених граница токсичних метала према прописима Европске уније. У току је анализа узорака из Србије. Овде у Србији, на већ поменутом инструменту и уз употребу остале опреме, управо се врше анализе пестицида и њихових метаболита. Код нас ће се радити анализе на 280 различитих пестицида. Онда ћемо на основу тога успети да видимо да ли нешто од тих пестицида постоји или не постоји, да ли постоји свих 280 што је врло врло тешко, надамо се да ћемо анализом утврдити да је све у границама регулативе,” објаснио је др Ненад Зарић, научни сарадник на Биолошком факултету и руководилац истраживања у пројекту.

Како је Зарић додао, на овај начин ће бити испуњен један од циљева пројекта, а то је успостављање система мониторинга за прикупљање података о загађењу природних ресурса у пограничном региону.

Истовремено се ради на књизи смерница за пољопривреднике чиме да третирају своје усеве како би одрживо користили природне ресурсе.

„Када будемо завршили анализе и када будемо добили податке о стању на терену, ми ћемо написати књигу смерница у којој ћемо саветовати пољопривреднике шта да раде убудуће. Уколико установимо да постоји вишак неких пестицида или да их нема уопште онда можемо да кажемо наставите овако како сте и до сада радили или да смањимо одређени пестицид и да уведемо неку алтернативу. Све то на крају доводи до тога да имамо здравију храну“, изјавио је др Ненад Зарић.

Кроз мреже за образовање ће се ови подаци, заједно са смерницама о одрживом коришћењу природних ресурса, пренети на становништво, кориснике и управљаче ових природних ресурса.

 

„Ово ћемо остварити кроз организовање конференција за штампу, радионица, семинара и информативних догађаја на којима се сви заинтересовани могу информисати о пројекту, његовој реализацији и прикупљеним подацима“, закључио је др Ненад Зарић.

Пројекат спроводе Универзитет природних наука „Краљ Михај I Румунски“ из Темишвара и Регионална развојна агенција Јужни Банат доо Панчево, кроз Интерег ИПА Програм прекограничне сарадње Румунија-Србија.

Аутор: Вилета Пештанац

Srodni tekstovi

Оставите коментар