Обновљиви и алтернативни извори енергије, од којих су поједини сасвим нови, а неки се користе већ дуже време,
обухватају фотонапонске системе, топлотне колекторе, ветропотенцијал, водени потенцијал, геотермални
потенцијал, биомасу, горивне ћелије и слично. Неки од ових извора омогућавају профитабилну производњу електричне или термо енергије, док су поједини још увек у развојној фази па се њихова комерцијална примена тек очекује. Заједничка карактеристика свих обновљивих и алтернативних технологија карактерише релативно висок степен почетне инвестиције, али и њихова каснија ниска оперативна цена. Некад први и најстарији извор енергије који су људи користили, биомаса, је данас обновљиви извор енергије који се широко користи и који приноси заштити наше околине, као и генерално, отварању нових радних места и укупном развитку градова, општина и целе државе.
У складу са усвојеном Стратегијом развоја електроенергетског система Републике Србије до 2015.године и
ратификацијом Уговора о оснивању енергетске заједнице југоисточне Европе, Република Србија се обавезала да
примени директиву 2001/77/ЕС, којом се промовише производња електричне енергије из обновљивих извора
енергије (ОИЕ).
Технички искористив енергетски потенцијал обновљивих извора енергије у Србији је значајан и процењен на преко 4,3 милиона тона еквивалентне нафте (тое) годишње, од чега се 2,7 милиона тое годишње налази у искоришћењу биомасе, 0,6 милиона тое годишње у неискоришћеном хидропотенцијалу, 0,2 милиона тое годишње у постојећим геотермалним изворима, 0,2 милиона тое годишње у енергији ветра и 0,6 милиона тое годишње у искоришћењу сунчевог зрачења. Да би се подстакла производња из обновљивих извора енергије у Републици Србији је донет низ прописа којима се регулише ова област у које, између осталог, спадају Уредба о условима за стицање статуса повлашћеног произвођача електричне енергије и критеријумима за оцену испуњености услова (Сл.гласник РС бр. 72/09) и Уредба о мерама подстицаја за производњу електричне енергије коришћењем ОИЕ и комбинованом производњом електричне и топлотне енергије (Сл. гласник РС бр. 99/09).
Поменутим уредбама омогућено је произвођачима електричне енергије који користе ОИЕ да буду уписани
у регистар повлашћених произвођача. С обзиром на варијабилну цену класичних енергената (лож-уље, плин и
електрична енергија), од којих нафта и плин нису обновљиви те чије цене имају тенденцију трајног раста и – искоришћење овог најефикаснијег обновљивог извора енергије, постаје апсолутни императив. Сунце нам свакога сата пошаље толико енергије колико целокупно становништво Земље потроши у једној години стога је то инвестиција у трајно решење грејања чију цену – која је апсолутно бесплатна – вам не могу променити никакви порези нити глобална економска и политичка криза. Одговарајућим уредбама омогућено је произвођачима
електричне енергије који користе ОИЕ да буду уписани у регистар повлашћених произвођача, чиме остварују:право приоритета на организованом тржишту енергије у односу на друге произвођаче који нуде електричну енергију
под једнаким условима; право продаје електричне енергије по повлашћеној цени тзв. феед-ин тарифа.
Стицање статуса повлашћеног произвођача значи да ће целокупна производња остварена у панелима бити откупљена по повлашћеној цени и преузета у дистрибутивни систем Електропривреде Србије. Када је у питању примена обновљивих извора енергије у пољопривреди велики значај придајемо соларној енергији као и производњи биогаса. Ова два облика обновљивих извора енергије могу се најбоље искористити у пољопривреди јер за производњу електричне енергије на овај начин постоје неисцрпни ресурси.Соларне електране у Србији одавно нису новост, нарочито када узмемо у обзир да све више домаћинстава користи овај вид енергије као додатни. Мобилне мини-соларне електране јесу новост код нас имајући у виду да су погодне за конкретну примену у пољопривреди са акцентом њиховог коришћења у пољима приликом наводњавања. Ова електрана направљена је као надоградња на приколици производног програма „Дубрава“ који израђује „КПЗ Сремска Митровица“. Соларни панели монтирани на приколици производе електричну енергију која се користи за напајање пумпи за наводњавање.Ова мобилна мини-соларна електрана производи од 7кЊ до 20кЊ електричне енергије у зависности од њене величине.
Када говоримо о њеној исплативости њена цена износи од 14 000 до 20 000 еура, а та инвестиција исплатива је већ после 3 године, обзиром на то да је дневни трошак наводњавања коришћењем нафте близу 100 евра, а електрификација обрадивог земљишта и инсталирање прикључака за електричну енергију износи више десетина хиљада евра.
Не може се очекивати да соларни системи постану главни облик развоја продуктивности у неразвијеним областима, пре свега због своје мале снаге, или уколико су и довољно великих димензија, због превисоке цене. Међутим, еснцијална је њихова социјална улога. Они генеришу нове послове и пре свега, обезбеђују основне елементе конфора и прозор у друге делове света сузбијајући егзодус и смањујући велики јаз између стандарда савремених градова и заосталости удаљених и неразвијених области.
Обновљиви извори енергије представљају једина могућа решења у обезбеђивању минималног комфора за рурална
подручја, а то подразумева светло, пумпе за воду, лекове и здравствену заштиту, расхладне уређаје за заштиту лекова и хране, као и телефон, радио и телевизијске ради одржавања комуникација са светом. Соларна села на располагању би могла да имају мале пумпе (снаге 1-3 кЊ) за питку воду као и за наводњавање биљних култура, миниелектрану
која би служила као место где би корисници могли да пуне своје батерије, генератор за осветљавање улица, школа или
медицинских центара. Ови системи могу постати доступни становницима руралних подручја уколико државе привате трошкове инсталирања ових система, а корисници трошкове њиховог одржавања.
Покрет ка широј употреби обновљивих извора енергије постаје неумољив. Према Глобал Енвиронментал Фацилитy,
тржиште соларних фотонапонских ћелија шири се 15% годишње, пре свега захваљујући земљама које су ове
технологије унеле у своје националне планове енергетског развоја. Ширење тржиста и напредак у истраживању и
развоју довешће до даљег снижавања цена. Док ова област буде добијала снажну подршку у владама појединих земаља, биће даљег напретка, а тржиште ће обавити остало.
Србија годишње на увоз квалитетних енергената и покриће трошкова производње финалне енергије из домаћих
енергетских ресурса мора да издвоји преко две милијарде евра. За новац који се одваја за увоз енергената (око
милијарду евра) могуће је направити све предвиђене мале мини хидроелектране, или ветрењаче, поставити соларне
колекторе, и искористи потенцијале биомасе и геотермалних извора у Србији. Програмима, плановима али и оперативним мерама, већина земаља света је за циљ поставила дуплирање и триплирање производње електричне енергије из ових извора, уз сталан раст издвајања за истраживање и развој. Поред енергетских и еколошких предности, омогућавају привредни раст и отварање нових радних места. Само у индустрији ветра Немачке годишњи повраћај је био око 5 милијарди евра и отворено је преко 40 хиљада радних места у периоду од 1990 до 2001. године.
Обновљиви извори енергије представљају један од начина да се овај проблем превазиђе. Карактерише их одрживи развој и еколошки су прихватљиви. Међутим велики проблем су још увек значајне инвестиције у поређењу са конвенционалним изворима енергије, што многе инвеститоре у старту одвраћа од улагања. Како би се овај проблем на прави начин регулисао потребно је на нивоу државе донети законску регулативу која ће јасно дефинисати статус произвођача енергије из обновљивих извора. Потребно је узети многе факторе у обзир који ће као крајњи резултат имати одговарајућу цену на тржишту.
Извор: Агробизнис магазин
