ОД САКУПЉАЊА ДО ПЛАСМАНА ФИНАЛНИХ ПРОИЗВОДА САМОНИКЛИХ ВОЋНИХ ВРСТА – МОГУЋНОСТИ ПОКРЕТАЊА СОПСТВЕНОГ БИЗНИСА УЗ ОДРЖИВО ГАЗДОВАЊЕ И КОРИШЋЕЊЕ

Аутор: Gdjakovic
376 посета

У „Стратегији пољопривреде и руралнoг развоја Републике Србије за период 2014-2024. године“ („Сл. гласник РС”, број 85/14 од 12. августа 2014.г.-) се наводи да „…имајући у виду природне ресурсе, повољне земљишне и климатске услове и биодиверзитет, у Републици Србији постоје, повољни услови за производњу различитих врста воћа, али и развој органске производње”.Зато је значај коришћења делова самониклих воћних врста, али и плантажно гајење, односно оснивање засада ових биљака веома значајно.

Значај проучавања различитих аспеката самониклих воћних врста препознали су стручњаци Института за шумарство, као носиоци пројекта „Утврђивање потенцијала и начина одрживог коришћења самониклих воћних врста са аспекта диверзификације економске делатности становништва руралних подручја“, али и Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије – Управа за аграрна плаћања, која је подржала реализацију овог пројекта.

Значајан сегмент у оквиру истраживања посвећен је и мехамнизмима за оснивање малих и средњих предузећа, која би заокружила циклус од добијања дозвола за сакупљање, до пласмана продуката самониклих воћних врста у Пиротском округу. Промоција значаја пројекта и апликативности резултата делом је реализована организовањем радионице у Пироту 20. априла 2023. године. На радионици су стручњаци из Института за шумарство др Татјана Ћирковић-Митровић и др Саша Еремија указали потенцијалним корисницима како одрживо коришћење самониклих воћних врста, кроз могућности оснивања микро, малих и средњих предузећа, може да донесе профит уз очување ових врста и животне средине као императива.

Предавање на тему „Одрживо коришћење самониклих воћних врста Пиротског округа у циљу подстицаја развоја локалне економије“ – предавачи др Татјана Ћирковић-Митровић и др Саша Еремија (Радионица одржана у Пироту 20. априла 2023. године)

 Зашто Пиротски округ?

Специфичност климатских, геоморфолошких, геолошких и едафских карактеристика узрок je великe разноврсности вегетације читавог региона. Стара планина доминира рељефом Пиротског округа и представља и најбогатију планину са аспекта ресурса самониклих воћних врста. Пиротски округ у југоисточној Србији, као део Понишавља, обухвата територије општина: Пирот, Бела Паланка, Димитровград и Бабушница. Смештен је у централном делу Балканског полуострва. На подручју округа се налазе следећи планински масиви: источни обронци Суве планине и Сврљишких планина (општина Бела Паланка), јужне падине Старе планине, западни и централни део Видлича, Белава, Седлар, Влашка планина (општина Пирот), планина Гребен и источни обронци Видлича (општина Димитровград).

Могућности покретања сопственог бизниса

 Пословање са воћкарицама пружа могућност покретања сопственог бизниса у области производње и продаје или откупа, преко сакупљача, откупљивача, прерађивача и извозника продуката самониклих воћних врста.

 

Пословно повезивање добављача, произвођача, трговаца и продаваца може обезбедити снабдевање тржишта потребним количинама производа и услуга. Једна од опција јесте стварање удружења, задруга и сл., које ће окупити предузећа ових делатности. Оне би заступале заједничке интересе према другим институцијама, нарочито у проналажењу домаћег и иностраног тржишта за пласман производа.

Полазећи од потенцијала који сакупљање и стављање у промет самониклих шумских воћних врста има у Србији, могућности и услови за плантажно гајење, као и прерада и финализација производа, неопходна је већа подршка државе мерама економске политике и подстицаја, које би омогућиле оптимализацију ове делатности у наредном периоду. За оснивање малих и средњих предузећа која би се бавила овим делатностима неопходна је директна финансијска подршка од стране државе за покретање приватног бизниса.

Одрживо газдовање и коришћење самониклих воћних врста кроз процедура за издавање дозвола за комерцијално сакупљање

Ако се узму у обзир последице које може изазвати прекомерна употреба природних ресурса, разумљива је потреба за одрживим газдовањем и коришћењем. Зато је неопходна сарадња са институцијама надлежним за животну средину.

Дозволе за сакупљање и стављање у промет дивљих врста биљака издају се на основу Уредбе о стављању под контролу коришћења и промета дивље флоре и фауне (Службени гласник РС, бр. 31/05, 45/05, 22/07, 38/08, 9/09, 69/11 и 95/2018). Сакупљање заштићених врста ради коришћења и стављања у промет може се вршити под условима и на начин прописан овом уредбом и у количини која је одобрена. Дозволе издаје Министарство за заштиту животне средине, на основу мишљења Завода за заштиту природе Србије. Завод за заштиту природе Србије утврђује контигенте (максималне количине за сваку врсту које би се у датој години могле сакупити из природе) на основу мониторинга стања у природи и издаје дозволе за сакупљање предузећима која се баве откупом. Сакупљање је дозвољено само са подручја државног земљишта и шума, док се сакупљање са приватног земљишта и шума може вршити само на основу одобрења власника. Са подручја заштићених природних добара сакупљање је дозвољено само ако је предвиђено посебним актом о режимима заштите тог подручја и уз сагласност управљача заштићеног подручја. Уредбом је одређена и висина надокнаде (таксе) од 10% од процењене цене за сваку врсту, коју држави плаћа правно лице или предузетник, организатор сакупљања и промета.

Занимљивости о самониклим воћним врстама

Некада је било пожељно да стабло оскоруше расте у сваком домаћинству, јер лековитост плодова, посебно сушених, који су се кували за лековите чајеве, за млевено брашно које се додавало у хлеб, компот од сувих плодова оскоруше, мешан са другим воћем је посебног укуса. По наредби царице Марије Терезије, свако сеоско двориште у Војводини и осталом делу Аустро-Угарског царства морало је имати бар једно стабло оскоруше, због спречавања глади и здравије исхране деце.

Према легенди, наши преци су имали три „магична“ дрвета: храст, тису и дрен, који су садили на месту где су подизали кућу. Код нас се каже: „Здрав као дрен“, па се верује да је оно доносило породици здравље и дуговечност (https://www.mavmrasadnik.com/dunja-musmula-i-oskorusa/oskorusa).

ЈЕДАН ОД ГЛАВНИХ ЦИЉЕВА СВИХ НАС ТРЕБА ДА БУДЕ НАСТОЈАЊЕ ДА БАШТЕ И ОКУЋНИЦЕ ИМАЈУ БАР НЕКУ ОД ОВИХ ЈЕДИНСТВЕНИХ ВРЕДНИХ САМОНИКЛИХ ВОЋКИ!!!

Аутор: Др Татјана Ћирковић-Митровић, др Саша Еремија, Институт за шумарство Београд

 

 

 

 

 

Srodni tekstovi

Оставите коментар