Плодно земљиште, нажалост, све више се пренамењује за потребу изградње великих објеката. Урбанизам засигурно пред велики изазов ставља пољопривредну индустрију, која је већ под притиском услед повећања популације сановништва и потребе његове прехране, загађења земљишта, климатских промена које отежавају опстанак усева и друго.
Обновљиви извори енергије један су од кључних покретача зелене транзиције и борбе за здраву планету, чиме се оставља утисак да они ни на који начин не доприносе деградацији природе. Међутим, негативни ставови постоје. Мини хидроелектране критикују се због њихове инсталације, углавном, на мањим планинским рекама које су већ угрожене, а чији је значај за локално становништво и биодиверзитет велик. Ветроелектране непажњом приликом одабира локације за њихово постављање, могу да постану претња за птице.
Говорећи о соларним електранама, за њене највеће критичаре могли би да се одреде пољопривредници. Иако би пренамену пољопривредног земљишта у тло за изградњу соларних електрана могли да назовемо најмање зло, остаје чињеница да оне често захтевају веће површине оних предела која су веома осунчана и погодна за усеве и испашу животиња.
Овце и соларне електране – WIN WIN
Питању, како да већ велику позитивну улогу соларних електрана учинимо потпуном, назире се интересантан одговор – овце. Захваљујући овим животињама, из пренамене пољопривредног земљишта црпи се максималан учинак. Зеленило које се налази између соларних панела, пружа овцама угодну испашу, стварајући им хладовину. Оно што овце чине заузврат, јесте да одржавају зеленило, онемогућавајући да порасте изнад висине соларних панела и тако прекрије доток сунчеве светлости. Како би прича била још одрживија, с обзиром на то да ове животиње на сасвим пиродан начин одржавају висину зеленила, коришћење косилица на гориво или струју, више није потребно.
Ако се питате зашто баш овце, одговор је кажу – једноставан. Соларни панели уздижу се на одређену висину изнад површине земље, међутим недовољно високу да испод ње слободно шетају неке веће животиње попут крава или коња, без ризика да оштете панеле или се повреде. Онда поставимо питање себи – а шта је са козама? Кажу да и ту постоји разлог. Овце ће јести већину зеленила, укључујући и корове, али ту се њихова исхрана завршава. Међутим, козе могу да покушају да једу и оно што није њихова храна, као што су жице, због чега овде представљају најбољи избор.
Овако осмишљен концепт соларне електране и испаше оваца, задовољава интересе како пољопривреде, тако и производње енергије.
Иако постоје неки подаци који упућују на то да земљиште на којем се налазе соларне електране нису успеле да произведу исту количину сточне хране, као слободна плодна земљишта, не треба заборавити користи за пољопривреду ипак нису искључене, а да се заузврат добија друго веома важно добро – енергија из обновљивих извора.
Да није све негде у белом свету, показује чињеница да у Србији већ постоји соларна електрана која је у свој рад укључила и мале помоћнике – овце. Реч је о ,,Соларис Енергy’’ електрани у општини Кладово, која у овом тренутку јесте и највећа соларна електрана у домаћем власништву у Србији.
Катарина Вуинац
Извор: https://energetskiportal.rs/kako-su-ovce-pomirile-poljoprivredu-i-solarne-elektrane/
